"Berlinski proces ima svoj život, ali nije zamena za pristupanje EU"

Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević istakla je da Berlinski proces može doprineti evropskim integracijama svake od država regiona i dodala da je posle Samita u Trstu jasnije da je veliki deo posla "u našim rukama".

Mišćevićeva je ukazala na mapu puta koju je predstavio predsednik EK Žan Klod Junker, a u kojoj se navodi da će u februaru 2018. godine biti predstavljena strategija za Srbiju i Crnu Goru u vezi sa evropskim integracijama i dodala da je za nju to pravi argument da Berlinska inicijativa ima svoj "život".

"Ovo je za mene pravi argument da Berlinski proces ima svoj život i može da pomogne procesu evropskih integracija, ali definitivno nije zamena za pristupanje EU", rekla je Miščevićeva, nazivajući "odvajanje" Srbije i Crne Gore od drugih država pozitivnom trkom i priznavanje da su one stigle do određenog nivoa.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker najavio je da EK planira da do kraja naredne godine izradi strategiju za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore EU sa perspektivom pristupanja 2025. godine.

Mišćevićeva je ocenila da se Junker, koji je ranije "optuživan" jer je rekao da nema proširenja dok je on predsednik EK, sada "malo iskupio".

Govoreći o Samitu u Trstu, Miščevićeva je rekla da su vrlo vidne tri dimenzije: vlade ka vladama, biznis prema biznisu i civilno društvo.

Prva dimenzija se odnosi na interkonektivnost, odnosno povezivanja vlada što regiona, što država EU i tu se, kaže, nalazi priča i o regionalnoj eknomskoj zoni, za koju je izrađen Akcioni plan, dok se druga dimenzija odnosi na Privredne komore koje su napravile neverovatan napredak budući da je stvaranje boljih uslova veoma značajno i za povezivanje.

Kao jedan od rezultata civilnog društva, što je treća dimenzija Samita, Miščevićeva je navela formiranje Kancelarije za mlade (RAJKO), koju, kakao ističe, sada treba napuniti sadržinom.

Biljana Borzan iz Evropskog parlamenta rekla je na konferenciji da je Junker ponovio da neće biti proširenja do kraja mandata, ali je navela da su njegove poruke ipak bile pozitivne u smislu da je ulazak zemalja Zapadnog Balkana nešto što je poželjno i nužnost.

"To je na neki način signal da je EU kao projekat živa i poželjna i ima perspketivu", rekla je Borzanova i dodala da je ulazak svake zemlje u EU način da se reše problemi i da je Hrvatska iz koje dolazi od trenutka kada je ušla u proces integracija do ulaska prilično napredovala.

Navela je da Berlinski proces smatra izuzetno pozitivnom pričom, jer vraća fokus na ekonomska i socijalna pitanja, što, kako ističe, ne znači da pitanja ljudskih prava nisu bitna, već dodaje da se upravo tako da stvaraju preduslovi da se pitanja ljudskih prava rešavaju.

Podsetivši na evropski slogan "Ujedinjeni u različitosti", ukazala je da su ljudi na Zapadnom Balkanu fokusirani da pronađu razlike umesto da pronađu energiju i nađu sličnosti.

"Oni koji žive u demokratskom i ekonomskog blagostanju, a potiču sa ovih prostora međusobne razlike stravljaju u drugi plan. Oni vrlo dobro žive zajedno", rekla je Borzanova i ponovila da proces evropskih integracija treba iskoristiti da se poprave nedostaci koje kasnije treba održati.