Milan St. Protić: Ne treba rasipati snagu na izgubljeno

"Kod nas je prisutna predrasuda da ne postoji drugo rešenje osim Kosova i Metohije u okviru Srbije. Bilo koje rešenje, koje izlazi iz okvira u kojem su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, nikome nije prihvatljivo. A, to nije dobro", uveren je Protić.

Ipak, kako kaže, za političke odluke odgovorni su političari, jer su za to i birani, da donose odluke u naše ime i zato "moraju da imaju jasan stav o budućnosti Kosova i Metohije".

Toliko o Kosovu i Metohiji... A, kad je reč o širem društvenom dijalogu o toj pokrajini, na koji je pozvao predsednik Aleksandar Vučić, Protić ne veruje da je moguć konsenzus.

"Nisam siguran da bilo koja vrsta unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji uopšte može da iznedri neki rezultatat. Politički činioci, pojedinci, građani... svako od nas ima svoj pogled na to pitanje i svoj odgovor na problem koji imamo na Kosovu i Metohiji. Stoga ne vidim da postoji mogućnost da se dođe do zajedničkog stava", rekao je Protić.

Na opasku da se, čini se, više govori o samom pozivu na dijalog, nego što se nude konkretna rešenja, Protić kaže da je to razumljivo, jer pristanak "uvek malo izgleda kao koketovanje sa vlastima".

Čim se neko odazove na poziv vlasti, stvara se, kaže, utisak da on ima prijateljski i dobronameran odnos prema političarima koji čine tu vlast.

To, međutim, nema veze sa činjenicom da opozicija u Srbiji i u ovom slučaju, Kosova i Metohije, i inače, uglavnom komentariše delovanje vlasti, umesto da izađe pred građane sa konkretnim rešenjima.

"Srpska opozicija je danas obezglavljena, nedorasla i njen najveći deo je izgubio poverenje naroda. To su razlozi katastrofalnih poraza na nekoliko izbora unazad. Opozicioni lideri oklevaju da bilo sta kažu, jer se boje kako će javnost da reaguje", naglasio je Protić, inače svojevremeno funkcioner jedne od stranaka DOS-a, Demohrišćanske stranke Srbije.

Opozicija se, objašnjava, danas trudi da opstane na političkoj sceni, mnogo više nego da na tu političku scenu utiče.

"Opozicione stranke su u zapećku, jer je pitanje da li tu ima ljudi koji mogu nešto pametno da smisle i kažu", smatra Protić.

Mogućnosti opozicionih predstavnika da nešto kažu u javnosti i medijima jesu veoma ograničene, primećuje Protić, ali to ne može da opravda slabost opozicije da bilo šta kaže.

"Od novih političkih pokreta nismo dobili kontratežu aktuelnoj vlasti, koja je, u suštini, preuzela politiku od svojih prethodnika u pogledu evrointeracija. Ne mogu aktuelni opozicioni lideri da kritikuju sadašnju politiku vlasti prema Evropskoj uniji i Kosovu i Metohiji kada su je i sami vodili na sličan način. Ambivalentan odnos prema Rusiji je takođe stara priča", naveo je Protić.

O najavi pisanja zajedničke Deklaracije Srbije i RS o delovanju za opstanak srpske nacije i srpskog naroda, Protić ukazuje, najpre, načelno, da je svaka vrsta političke strategije potencijalno "osuđena" na kratak rok.

"Dogodiće se, na primer, da neki drugi ljudi dođu na vlast i da oni u pogledu tog pitanja imaju drugačije mišljenje", ukazao je Protić.

Na pitanje šta bi eventualno najavljena deklaracija trebalo da sadrži, Protić ističe da u njoj moraju da se nađu odgovori na najvažnija pitanja koja se tiču srpskog naroda.

"Stav Srbije prema pitanju Kosova i Metohije, stav Srbije prema Evropskoj uniji, SAD, Rusiji, regionu i pitanje budućnosti srpskog naroda na Balkanskom poluostrvu su dve strane iste medalje. Trebalo bi da postoji jasna politika vlasti prema svakom od ovih pitanja, kako bi se Srbija stavila na jasne temelje i krenula najzad napred", tvrdi Protić.

Dok god to ne bude učinjeno, mi ćemo se, uveren je Protić, vrteti u istom začaranom krugu politike koju smo nasledili još iz Miloševićevog vremena.

"Pitam, zašto još robujemo predrasudama i zabludama iz Miloševićevog vremena i nikako da se pokrenemo", zaključio je Milan St. Protić.