Jankovićeva i Šabić predstavili izveštaje za 2016.

Poverenica i poverenik izveštaje o radu u prošloj godini predstavnili su članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Srbije, a Jankovićeva je prenela i rezultate istraživanja o tome kako građani vide diskriminaciju.

Kako je navela, građani kao kategorije koje su posebno ugrožene vide pripadnike LGBT zajednice, Rome, siromašne i starije građani, ali ona navodi i da uprkos tome oni najsiromašniji veoma retko prijavljuju diskriminaciju.

Kaže i da mnogi građani koji su učestvovali u istraživanju teško prepoznaju diskriminaciju i dodaje da zato treba poraditi na aktivnostima koje će podići svest građana o tome.

Dobro je, međutim, primećuje Jankovićeva, što bi se više nego ranije ljudi obraćali instituciji Poverenika i više ljudi iskazalo je poverenje u tu instituciju.

U brojkama, Jankovićeva je navela da je prošle godine u njihovom radu bilo 1.346 predmeta, 626 pritužbi i 665 preporuka, odnosno mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Broj pritužbi je, prema njenim rečima, približno isti kao i u 2015. godini, a češće se Povereniku obraćaju muškarci (58 odsto), dok je žena 42 procenta.

Među najčešćim pritužbama za diskriminaciju su starosna, po nacionalnoj pripadnosti, na osnovu zdravstvenog stanja, zbog bračnog i porodičnog statusa, te na osnovu verskih i političkih ubeđenja.

Najveći broj pritužbi je u oblasti zapošljavanja i žene se više žale, a razlozi su sporo napredovanje, premeštaj zbog trudničkog bolovanja...

Poslanica pokreta Dosta je Bilo Tatjana Macura zamerila je Jankovićevoj što institucija na čijem je čelu nije adekvatno reagovala kada se DJB žalio da njihovoj poslanici Ljupki Mihajlovski nije obezbeđeno mesto u Skupštini.

Jankovićeva se s tom primedbom nije složila tvrdeći da je Poverenik uradio sve što je bilo u njegovoj nadležnosti, a to je da problem u vezi s poslanicom Mihajlovski treba da reši Skupština.

Šabić je, predstavljajući svoj izveštaj, rekao da je od 32 krivične prijave koje se odnose na pitanje zaštite ličnih podataka samo u jednom slučaju okrivljeni proglašen krivim, a da je u 16 slučajeva došlo do zastarelosti ili su izostale kazne.

S druge strane, Šabić je pozitivno ocenio što sve veći broj građana koristi instrument traženja informacija od javnih institucija.

Primetio je, međutim, da je predstavnicima tih institucija i javnih preduzeća često potrebna edukacija o tome koliko je važno da pruže informacije koje su tražene, kao i da kažnjavanje ne mora biti primarna opcija.