Nastavak spora Hrvatske i Srbije: Sledi kontratužba

Međunarodni sud pravde, sa sedištem u Hagu, prihvatio je nadležnost u sporu koji je Hrvatska pokrenula protiv Srbije, čime će, praktično, biti nastavljen spor pred MSP. Deset sudija je glasalo protiv prihvatanja prigovara Srbije, a sedam za.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, gostujući večeras u Dnevniku Radio-televizije Srbije najavio je podizanje kontratužbe protiv Hrvatske za zločine počinjene u operaciji "Oluja".

"Nisu prihvatili ruku pomirenja. Zato će mo im pružiti priliku da se i pred Sudom pravde i pred sudom istorije dokaže šta je istina", rekao je ministar Jeremić. 

"Srbija želi najbolje odnose sa susedima. Srbija će nastaviti da čini sve da bi najbolji mogući odnosi preovladali u regionu.

Naša zajednička budućnost je evropska budućnost. Zarad evropske budućnosti treba da se okrenemo pomirenju.

Međutim, možda je ovo i najbolji način - neka se utvrdi istina, neka konačno, pred sudom pravde i pred sudom istorije, se uspostavi istina - šta se događalo tokom operacije «Oluja»!

Učinićemo sve da naš slučaj bude adekvatno predstavljen. Predstavićemo slučaj u kontekstu celog istorijskog događanja na ovim prostorima.

Sagledaćemo sva događanja u toku XX veka, događanja tokom Drugog svetskog rata, tokom Nezavisne države Hrvatske. Okrenućemo se istoriji da bi utvrdili istinu zarad zajedničke budućnosti u Evropskoj uniji", rekao je Jeremić za RTS.

 Dugotrajan sudski proces

Glavni pravni zastupnik Srbije Tibor Varadi izjavio je, ranije danas, da je bilo bolje da se spor okončao na pitanju nadležnosti, zato što "konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava ni dobra, ni za nas ni za Hrvatsku".

Kako je rekao Varadi sud će dati rok u kojem će Srbija pripremiti odgovor na tužbu, a eventualno i protivtužbu.

"Taj rok će biti određen vrlo skoro, a on će biti prilično dug", napomenuo je Varadi.

Komentarišući mogućnost dogovora izvan suda, Varadi je podsetio da je Srbija više puta ponudila vansudski dogovor.

"To nije bilo odbčeno, ali nije bilo ni pozitivnog odgovora. Verovatno bi sada Hrvatska trebalo da reaguje na neki način, ako to smatra za shodno", naveo je Varadi.

Kao značajnu, Varadi je napomenuo činjenicu da je sud odlučio da se tokom glavne rasprave izjasni o prigovoru Srbije da predmet tužbe ne mogu biti zločini počinjeni pre kraja aprila 1992. godine, kada je formirana SR Jugoslavija.

Varadi je rekao da on neće biti na čelu tima koji će učestvovati u glavnoj raspravi, zato što je bilo dogovoreno da se bavi samo proceduralnom stranom postupka.

Pravni zastupnici Srbije su u raspravi, održanoj krajem maja ove godine, osporavali nadležnost suda i negirali da je u poslednjem ratu počinjen genocid nad Hrvatima.

Šimonović: Odluka MSP veliki uspeh za Hrvatsku

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader i predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić, saopštili su da su zadovoljni odlukom MSP da se proglasi nadležnim za tužbu.

Odluka Međunarodnog suda pravde da se proglasi nadležnim za tužbu kojom Hrvatska tereti Srbiju za genocid navodno počinjen tokom rata 1991/95. godine, predstavlja za Hrvatsku veliki uspeh, posle kojeg sledi i veliki posao, ocenio je glavni hrvatski pravni zastupnik i ministar pravosuđa Ivan Šimonović.

"Ova presuda je veliki pravni uspeh Hrvatske, ali to je tek prva runda," rekao je Šimonović novinarima u Palati mira, posle saopštenja odluke Suda.

"U ovoj fazi postupka, dobili smo sve što smo mogli, a sada sledi odlučivanje o sadržaju," dodao je hrvatski zastupnik.

Šimonović smatra i da Hrvatska u raspravu o sadržaju tužbe ulazi "u dobroj formi, jer je Sud odbacio sve prigovore Srbije" i dodaje da je "Srbija očigledno imala dva plana - prvi da Sud prihvati sve njene prigovore i odbaci hrvatsku tužbu, i drugi da prihvatanjem dela prigovora oslabi tužbu".

Šimonović je rekao da odluka Suda o odbacivanju dela prigovora Srbije s obrazloženjem da oni nisu mogli da budu predmet preliminarnih prigovora, "znači da će neka pitanja, među kojima i najvažnije - da li Srbija može da odgovara za dela počinjena pre 27. aprila 1992. kada SRJ još nije postojala - Hrvatska morati da dokazuje, posredstvom drugih elemenata tužbe".

"U dokazivanju sadržaja tužbe moraćemo da dokazujemo i zašto mislimo da je Beograd odgovoran za događaje pre 27. aprila," rekao je Šimonović i dodao da je jedan od argumenata Hrvatske u ovom slučaju činjenica da su iste osobe bile odgovorne za događaje pre i posle tog datuma.

Na pitanje da li postoji mogućnost vansudske nagodbe sa Srbijom, Šimonović je rekao da je takva odluka u nadležnosti Vlade, kao i da Hrvatska treba da insistira na ispunjenju zahteva iz tužbe, među kojima su utvrđivanje sudbina nestalih, kažnjavanje odgovornih i povratak kulturnih dobara.

Isti slučaj, različite odluke   

Prema ocenama stručnjaka MSP se nalazio pred pravno složenim i teškim zadatkom, jer se po treći put izjašnjavao o istoj stvari - nadležnosti, pri čemu je ranije doneo dve suprotne odluke. 

U ranijem postupku, po tužbi koju je BiH podnela protiv SRJ zbog genocida, Međunarodni sud pravde je isti preliminarni prigovor Srbije odbacio i oglasio se nadležnim. Sud je potom utvrdio da su vlasti u Beogradu odgovorne što u julu 1995. nisu sprečile genocid koji su nad srebreničkim Muslimanima počinile snage Vojske Republike Srpske.

Međunarodni sud pravde se, međutim, oglasio nenadležnim za tužbu Srbije protiv zemalja NATO zbog navodnog genocida tokom bombardovanja SRJ 1999., usvojivši isti prigovor tuženih država - da SRJ u trenutku podnošenja tužbe nije bila članica UN, niti potpisnica Međunarodne Konvencije o genocidu.

Prema statutu, Međunarodni sud pravde pri odlučivanju nije obavezan svojim ranijim odlukama, odnosno u njegovom radu ne postoji pravilo presedana.

Portparolka Nove Srbije Dubravka Filipovski rekla je da Srbija mora da "uzvrati kontrapitanjem" Hrvatskoj, da bi se videlo šta je ta država uradila tokom akcije 'Oluja' i šta je bilo sa imovinom Srba koji su napustili svoju zemlju.

Poslanik G17 plus Željko Ivanji izjavio je da je potrebno ozbiljno preispitati podnošenje kontratužbe protiv Hrvatske zbog genocida počinjenog 1995. nad srpskim stanovništvom.

Čedomir Jovnović, šef poslaničkog kluba Liberalno demokratske partije izajvio je da nije iznenađen odlukom Međunarodnog suda pravde u Hagu, istakavši da je Srbiji potrebna nova politika prema susedima.

Šef poslaničke grupe DSS - Nova Srbija Miloš Aligrudić ocenio je da odluka o proglašenju nadležnim Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Hrvatske protiv Srbije ništa ne rešava.

Nada Kolundžija, šef poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju izjavila je da posle odluke MSP da se proglasi nadležnim po tužbi Hrvatske protiv Srbije, država sada treba ozbiljno da se pripremi za to suđenje.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je da je odluka MSP posledica trenutnih političkih odnosa u svetu i pritisaka na Srbiju i da Srbija treba da pokrene pitanje "zločina koje je počinila Hrvatska pre svega nad Srbima i to ne samo u ratu 1991/92. nego i u Drugom svetskom ratu".

Šef poslanika Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije Branko Ružić ocenio je kao intrigantnu odluku MSP da se proglasi nadležnim, jer to, kako je naveo, nije učinio 2004. godine povodom tužbe Srbije protiv članica NATO zbog bombardovanja SRJ 1999. godine.