Samit u Trstu – u fokusu ekonomija i uklanjanje barijera za privrednike

Više i od visoke politike – očekivanja su od "Berlin procesa" u Trstu. Inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel, formulisana pre četiri godine, dobija zamajac. Pred liderima Zapadnog Balkana brojni sastanci. Ukidanje nevidljivih barijera na granicama, bez višečasovnih čekanja za prelazak robe – samo je jedna od tema na agendi potredsednice Vlade.

"Važan dokument se potpisuje u Trstu, to je u ugovor o transportnoj zajednici, to znači da sve zemlje zapadnog ragiona, Zapadnog Balkana, imaju ujednačenu transportnu politiku. Transportna konekcija znači kako će Srbija da se poveže sa regionom. Hoćemo li graditi, a mi mislimo da hoćemo, i auto-put Beograd–Sarajevo, završiti most Ljubovija–Bratunac i imati konekciju, završavati Koridor 10 i povezivati se sa drugim zemljama", naglašava ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović.

Put od margina do fokusa prešle su privredne komore regiona. U Beču pre dve godine formirale su investicioni forum Zapadnog Balkana. Sada i prvo telo – Stalni sekretarijat sa sedištem u Trstu. Cilj je poslovanje bez prepreka.

"Ono što možemo jeste da ukažemo na konkretne probleme sa kojima se preduzeća i kompanije susreću iz dana u dan i šta je ono što može da bude predlog za rešenje problema. Drugi proizvod koji ćemo najaviti u Trstu je onlajn platforma za investiranje u region gde ćete na jednom mestu – što je važno za mala i srednja preduzeća iz regiona, ali i EU – moći da saznaju na koji način da dođu do lokacije, da otvore firmu, dobiju sredstva", ukazuje Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Sa izdvojenim sredstvima u Italiju kreće i Evropska investiciona banka. Samo dva ugovora koja će potpisati sa Srbijom vrede 70 miliona evra. Pedeset je izdvojeno za Kliničke centre Srbije, dvadeset za male privrednike. Na stolu su i veliki infrastrukturni projekti.

"Očekujemo da se podrže projekti železničke mreže, organizacija, elektrifikacija železničke mreže Srbije sa Bugarskom. Takođe, projekti iz energetike koji se tiču povezivanja Srbije sa drugim državama EU", napominje Dubravka Negre iz Evropske investicione banke.

Berlinski proces nije zamena za evrointegracije, poruka je civilnog sektor koji očekuje da se sa deklaracija pređe na konkretna dela.

"Očekuje se da se konačno neki od onih projekata koji su se našli na stolu počnu realizovati, kao što je auto-put Niš–Priština, da konačno krene Kancelarija za mlade koja je smeštena u Tirani", ističe Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Da bi se regionu kompenzovalo dugo čekanje pred vratima EU, od nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela nedavno je stigla ideja "Berlin plus" – još efikasnija pomoć regionu da dostigne standarde unije. Trst bi mogao da bude tek uvod za inicijativu koju već upoređuju sa Maršalovim planom.