Vučić i Grabar Kitarovićeva u Dubrovniku o odnosima dve zemlje

Predsednik Vučić i hrvatska predsednica razgovarali su tom prilikom o bilateralnim odnosima i ekonomskoj saradnji dve zemlje.

Posle zajedničkog ručka, Vučić i Grabar Kitarovićeva pridružili su se ostalim liderima regiona na prvoj plenarnoj sednici Samita.

Njihov susret je usledio ubrzo posle svečanog prijema koji je Vučić priredio nedavno u Beogradu, povodom preuzimanja dužnosti, a kada su i on i njegova hrvatska koleginica najavili intenziviranje kontakata i razgovora u cilju rešavanja preostalih otvorenih pitanja između dve zemlje.

Skup u Dubrovniku je otvorila hrvatska predsednica, rekavši da bi širenje značilo dalju konsolidaciju EU.

Hrvatska je, prema njenim rečima, odlučna da podrži evroatlantske aspiracije regiona, a dodala je da se svi izazovi sa kojima se suočavaju EU i NATO reflektuju na jugoistok Evrope.

Zbog toga, EU i NATO treba da ulože više napora u regionu, rekla je Grabar Kitarovićeva i ukazala da se zemlje predugo nalaze u čekaonici.

Što se budućnosti EU tiče, rekla je da su naučene lekcije Bregzita i da je Hrvatska privržena projektu Unije, te želi dalju integraciju kroz pristupanje šengenskoj zoni i evrozoni.

Takođe je rekla da Hrvatska ne želi nikakve podele među članicama EU, posle istupanja Velike Britanije, već zajedničku viziju Unije.

Uverena je da je EU efikasna i konkurentna ekonomska snaga, kao faktor stabilnosti, te dodala da je to i put budućnosti za sve zemlje regiona.

Grabar Kitarovićeva je istakla da su zemlje jugoistočne Evrope izabrale evropski put, i da postoji volja da svi zajedno rade u budućnosti radi donošenja boljitka građanima.

Poručila je da treba iskoristiti veliki potencijal jugoistočne Evrope, te da je region u istoriji naučio potrebu za saradnjom.

Grabar Kitarovićeva je dodala da je neophodno postaviti jasne ciljeve koji bi rezultirali konkretnim projektima.

Prema njenim rečima, Proces je organizacija koja zadaje ciljeve, a Savet za regionalnu saradnju (RCC) pokazao se kao važan projektno orijentisani instrument.

Rekla je da globalni problemi zahtevaju globalni izazov, i istakla da izolacija i separacija nisu dobri, već je neophodno fokusirati se na solidarnost.

U svom obraćanju ona se osvrnula i na migrantsku krizu podvukavši da balkanska ruta mora ostati zatvorena, kao i da uzroci problema moraju biti tematizovani.

Isto tako je ocenila da "strani borci" koji se sa ratišta vraćaju predstavljaju povod za zabrinutost, te je naglasila da je nephodna borba protiv svih vidova radikalizacije i ekstremizma.

Predsednik Vučić se obratio zvanicama posle hrvatske predsednice, a trebalo bi da se zatim obrate i njegov slovenački kolega Borut Pahor, šef crnogorske države Filip Vujanović, kosovski predsednik Hašim Tači, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, bugarski premijer Bojko Borisov i turski vicepremijer Turgul Turkes.

Predsednik Vučić će razgovarati u Dubrovniku i sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini.

Potpredsednica spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta Dubravka Šuica rekla jke za RTS da je Srbija od svih zemalja Zapadnog Balkana Srbija naviše napredovala u procesu evrointegracija.

Očekuje rešavanje preostalih otvorenih pitanja u odnosima dve zemlje, poput statusa manjina i rešavanja sudbine nestalih.

"Čini mi se da imate veliku prijateljicu u Angeli Merkel i da jako podržava put Srbije u EU, ali mi svi podržavamo, ali morate znati da je Hrvatska otvorila pregovore 2005, trajali su osam godina. Ali, uglavnom, to je jedan dugotrajan proces ukoliko se ne shvati ozbiljno. Ukoliko ima političke volje, a sigurna sam da ima i od strane nove premijerke i Vučića, nadam se da ćete savladati kriterijume i da ćemo biti zajedno u EU", rekla je Šuica.

Potpredsednik vlade i šef diplomatije Ivica Dačić predložio je kolegama iz regiona da u Beogradu bude sedište transportne zajednice jugoistočne Evrope, poručujući da srpska vlada ostaje posvećena regionalnoj saradnji. 

U fokusu dubrovačkog foruma je jadransko-mediteransko područje kao tačka spajanja i raskrsnica Evrope, Bliskog istoka i severa Afrike, kao i zajednički rad na rešavanju brojnih izazova – od migrantske krize do turizma.

Hrvatska, koja predsedava Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi, domaćin je u Dubrovniku današnjeg samita, kojim završava predsedavanje toj regionalnoj inicijativi.