"Proces proširenja EU – strateško ulaganje u mir"

Na sastanku, kojem je prisustvovao i vršilac dužnosti predsednika vlade i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, ministri su ponovili da je budućnost Zapadnog Balkana u okviru EU i da proces proširenja predstavlja strateško ulaganje u mir, demokratiju, prosperitet, bezbednost i stabilnost u Evropi, navodi se u saopštenju CEI dostavljenom Tanjugu.

Kako se dodaje, taj proces ima pozitivan uticaj na brzinu i obim političkih i ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu i predstavlja snažan podsticaj za jačanje demokratskih institucija i usvajanje standarda potrebnih za usklađivanje sa EU.

Tokom sastanka ukazano je i na značaj dobrosusedskih odnosa, vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina, kao ključnih demokratskih vrednosti EU i naročito njene politike proširenja.

Ministri su naglasili i značaj uloge koju imaju zemlje CEI, koje su i članice EU, u pružanju podrške zemljama koje nisu članice EU, ali jesu CEI, u procesu evropskih integracija, a ukazali su i na ključnu ulogu drugih organizacija u tom pogledu, poput OEBS-a.

Imajući u vidu mnogobrojne regionalne izazove i razvoj događaja, ministri su se tokom sastanka fokusirali na povećanu ulogu država članica CEI u promovisanju povezanosti i interoperabilnosti među različitim integracionim procesima u široj Evropi.

Oni su prvenstveno razgovarali o udruživanju napora u rešavanju složenih izazova, kao što je aktuelna izbeglička kriza i prateće pretnje od radikalizacije i socijalnih tenzija.

Takođe su razmenili stavove o postepenoj koheziji trgovine i tranzitnih politika, standarda i procedura u okviru i izvan Evrope, navodi se u saopštenju.

Sastanak je otvorio ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej.

Centralnoevropska inicijativa nastala je 1989. godine iz "saradnje četiri države" - Italije, Austrije, tadašnje SFRJ i Mađarske.

Danas ima 18 članica: Austrija, Albanija, Belorusija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Italija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina i Crna Gora. Deset država su članice EU, a preostalih osam su države Balkana i tzv. Evropskog susedstva.

Ovogodišnji predsedavajući ovoj inicijativi, Belorusija, istakla je kao prioritete jaču infrastrukturnu povezanost regiona CEI - uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, podršku preduzetništvu, promociju modernih digitalnih rešenja, kao i unapređenje odnosa CEI sa Evropskom unijom, podršku tzv. Berlinskom procesu i Istočnom partnerstvu, nastavak saradnje sa UN i OEBS-om, reformu ove inicijative, kao i usvajanje Akcionog plana za 2018-2020.

Srbija je predsedavala Centralnoevropskoj inicijativi tokom 2011. godine.