Pečat kneza Strojimira izložen u Palati "Srbija"

Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković rekao je novinarima, prilikom predstavljanja pojedinih eksponata koji će biti izloženi na svečanosti, da će gosti moći da vide prsten srpskog kneza Strojimira.

"Naravno, izložena je kopija tog prstena, jednog od poznatih vladalaca naše stare dinastije Vlastimirovića", istakao je Selaković.

Prema njegovim rečima, najinteresantnije za taj eksponat jeste kopija pečatnog prstena iz devetog veka.

"Ovo je dokaz da je Srbija tada posedovala državnu administraciju, da je ona korespondirala sa drugim državama pismenim putem, da je naš vladar bio pismen, i natpis na samom prstenu i da je ovo eksponat kojim ne može da se podiči u svojoj istoriji u tom vremenu, u tom dobu, možda ni dvadesetak odsto današnjih evropskih država", naglasio je Selaković.

Pečat je izrađen od zlata, kupastog oblika sa alkom na vrhu, visine 1,9 centimetara, prečnika 1,35 centimetara i ukupne mase od 15,46 grama.

Na njegovoj prednjoj strani se nalazi dvostruki krst u krugu perli, oko koga je (grčkim pismom) ispisano: "Bože, pomozi Strojimiru."

Napravljen je u nekoj od vizantijskih carskih zlatara u Solunu, Atini ili Carigradu. Postojanje pečata samo po sebi dokazuje da je u ondašnjoj Srbiji postojala administracija, arhiva i pridvorska kancelarija koje su karakterisale jednu državu.

Prisustvo dvostrukog krsta na pečatu ukazuje na činjenicu da je njegov naručilac bio hrišćanin, kao i da se može pretpostaviti da su i njegovi preci bili hrišćani, što je protivno dosadašnjem shvatanju da su srpski knezovi primili hrišćanstvo između 867. i 870. godine.

Pečat kneza Strojimira se pojavio pod brojem 281 na 150. aukciji nemačke firme "Gorni i Moš", koja je održana 11. jula 2006. godine i na kojoj su bila ponuđena 734 objekta koji su okarakterisani kao antička umetnost.

Pre aukcijske ponude, pečat se nalazio u jednoj privatnoj nemačkoj kolekciji, tako da je nemoguće utvrditi njegov put.

Svega tri dana pre same aukcije, ruske kolege su obavestile docenta dr Đorđa Jankovića, šefa Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednika Srpskog arheološkog društva, da pečat postoji i da je ponuđen na prodaju. On je nakon toga o tome izvestio tadašnjeg direktora Istorijskog muzeja Srbije Andreja Vujnovića, nakon čega su poslali dopise predsedniku Vlade Republike Srbije Vojislavu Koštunici i ministru kulture Draganu Kojadinoviću, koji je odmah o tome obavestio konzulat Srbije u Minhenu.

Vicekonzul Srbije Nikola Marković uspostavio je kontakt sa aukcijskom kućom i od njih je dobio obaveštenje da su bugarski kolekcionari odmah ponudili 15.000 evra za pečat, ali je on ipak iznet na aukciju pošto je srpska strana pokazala zainteresovanost, s tim što je njegova početna cena umesto propisanih 6.500 evra podignuta na 15.000 evra.

Na samoj aukciji pečat je dostigao cenu od 16.000 evra, po kojoj je prodat vicekonzulu Srbije, a njegova ukupna cena sa provizijom aukcijske kuće je iznosila 20.000 evra.