Kakve izmene očekuju Ustav Srbije?

Od usvajanja prvog Ustava 1835. godine, Srbija ih je promenila 11. Pre toliko godina usvojen je i poslednji, već dan kasnije čulo se da mora da se menja. Potrebu za promenom Ustava, kao prioritetnu, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, po stupanju na funkciju ali i u gotovo svim kasnijim obraćanjima. 

"Govorio sam i o neophodnosti unutrašnjeg dijaloga po pitanju i Ustavnih promena i našeg odnosa prema KiM, koji sa jedne strane ne sme da bude prožeto isključivo mitskim pristupom ali sa druge strane ni pristupom - lako ćemo da se odreknemo svega što nam pripada. To mora da bude ozbiljna diskusija, na argumentima zasnovana", rekao je Vučić.

Takva najava nosilaca vlasti ispravila bi bar jednu manjkavost u postojećem Ustavu, a to je da je za njegovo usvajanje nedostajala javna debata. A imaće o čemu da se debatuje.

"Jedna su čisto ustavno-pravna stručna pitanja, tu je pravosuđe, ustavno sudstvo ali postoje i pitanja koja su politička od kojih je svakako na prvom mestu pitanje preambule KiM. Status KiM kad god bude bio rešavan, eventualno kada se pokuša nekakva redefinicija tog pitanja, ono se ne može učniti ni na jedan drugi način osim na obaveznom ustavotvornom referendumu", kaže Vladan Petrov, profesor ustavnog prava. 

Za promenu Ustava po zahtevima Evrope važno je najpre menjati odredbe o pravosuđu. Tu je, kažu eksperti, dosta loših rešenja koja ne obezbeđuju dovoljnu nezavisnosti sudske vlasti. Sporan je i deo koji se tiče sistema vlasti, kao i odredbe o ljudskim pravima.

"Predlagač je dužan da predlog dostavi u propisanoj formi koji ispunjava i formalne uslove da bi se po njemu postupalo. To znači da mora da predloži obim ustavnih promena, da li je to određeni deo Ustava da se menja ili čak Ustav u celinini i da dostavi predlog teksta koji predlaže kao novi tekst Ustava", kaže Đorđe Komlenski, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije. 

Poslednja zvanična inicijativa za promenu Ustava bila je pre šest godina. Trista hiljada potpisa i zahtev za promenu broja poslanika, nisu bili dovoljni za ulazak u skupštinsku proceduru.

Predlog za promenu mogu dati predsednik, Vlada, trećina poslanika ili 150.000 birača, a za usvajanje potrebne su dve trećine poslanika. Međutim, o promeni preambule, ustavnog principa ili organizacije vlasti, odlučuju građani, na referendumu.