Šta znači plan "Berlin plus" za Zapadni Balkan?

Da li je "Berlin plus" minus u evrointegracijama Zapadnog Balkana? Evropski komesar je izričit. Novi nemački plan nije zamena za članstvo, već znak da članice žele da investiraju u region. Potpredsednica Vlade tu vidi šansu.

"Svaki fond i svaki put i svaki način da do investicija dođemo i da ih implementiramo je za nas značajan i dobrodošao. To nikako ne znači da je to bilo kakva vrsta kompenzacije za sporiji ulazak Srbije u EU", ističe potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

Ali nemački šef diplomatije je na tu ideju došao iz zabrinutosti. U regionu vidi podele i demone nacionalizma, a rešenje u ekonomskom osnaživanju. Uoči julskog susreta premijera zapadnobalkanske šestorke predlaže i poseban fond – da se Zapadni Balkan premreži infrastrukturnim vezama, poput auto-puta Beograd–Priština–Tirana, ali i Srbija – Bosna i Hercegovina.

Cilj je i liberalizacija trgovine i usluga, digitalizacija, roming, priznavanje diploma – odnos kakav imaju članice Unije.

"To će pomoći šestorki Zapadnog Balkana da na putu ka EU budu spremnije da postanu članice. Reč je o planu koji je komplementaran procesu pridruživanja i koji će svaku od država ojačati na tom putu", navodi ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.

Signal iz Berlina – potrebno ubrzanje 

To je bila zamisao i nemačke kancelarke kada je 2014. pokrenula Berlinski proces. I oročila ga do 2018. Iz Berlina sada stiže signal da je potrebno ubrzanje. Bez novih uslovljavanja, uveren je Goran Svilanović.

"Nema novih pravila, novih kriterijuma i nove strategije, i dalje ostaje na snazi ona koja omogućava državama da u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima i tempom usvajanja akcija postaju članice EU", kaže generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.

Glavni donatori bile bi članice Unije. I šire, poput Norveške i Švajcarske. Svilanović očekuje i veće interesovanje Evropske komisije za vladavinu prava i borbu protiv korupcije.

"To je sastavni deo kada se više para izdvaja da se više vodi računa kako se te pare troše", dodaje Svilanović.

Za evroskeptike, "Berlin plus" je, dok se Evropa bavi sobom, znak da politika proširenja postoji samo u teoriji. Ali i da Zapadni Balkan ostaje interesna sfera, da ne postane meta drugih sila. Nacionalni konvent o EU ga vidi kao pomoć regionu da dostigne standarde Unije.

"Važno je napomenuti da je to jedan od odgovora i na činjenicu da države Zapadnog Balkana u procesu približavanja EU kasne. Svaka pozitivna inicijativa i konkretno rešenje znači da mi unapred znamo kuda idemo", navodi Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU.

Mapa "Berlin plus" tek se ucrtava, a već se upoređuje sa Maršalovim planom. Da bi je Zapadni Balkan sledio, premijeri bi trebalo da je prihvate, pred sastanak 12. jula u Trstu. Tačno 60 godina od kada je potpisan i Plan evropske obnove.