Crnobrnja: Nemoguće da EU dovodi Balkan u red ako su oni u neredu

"Trampova spoljna politika je još u istraživanju, mislim da ni on sam ne zna šta hoće, a time ni drugi. Mislim da Amerika nema nameru da preuzme ovaj problem iz ruku EU", rekao je Crnobrnja za Tanjug.

Kao izuzetak je naveo albansko stanovništvo u Albaniji i na Kosovu, tačnije odnos SAD prema njima.

"Iz nekog razloga imaju neki interes. Verovatno zbog toga što se 'biju' sa muslimanima na Bliskom istoku, pa žele da pokažu da mogu da budu kompatabilni i solidarni i da podstiču muslimane u Evropi", rekao je Crnobrnja.

Komentarišući nedavni sastanak u Beogradu visokog funkcionera američke administracije Hojt Jia sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, održan, inače, istog dana kada i večera lidera zapadnog Balkana u Briselu kod Federike Mogerini, Crnobrnja napominje da ne vidi ništa sporno u činjenici da je Srbija ključni igrač u regionu, pogotovo ako se ima u vidu da je najbrojnija zemlja.

"Već sama veličina, a pogotovo činjenica da Srba ima i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, ali i delom u Makedoniji, govori da će biti teško svako rešenje za Balkan bez učešća Srba, konsultacija sa Srbima i nalaženja rešenja koja će imati i srpske interese u vidu", rekao je Crnobrnja.

On je naglasio i da je politika Vlade Srbije, odnosno njeni pokušaji da se uspostavi normalna komunikacija u regionu, najbolja koja može da se vodi u ovom trenutku.

"Nama je EU prvi prioritet, ali to ne znači da okrećemo leđa Rusiji i Kini, koja sve više postaje aspirant na Balkanu i u Evropi. Mislim da ta multipolarna politika koju pokušavamo da vodimo ima smisla, s jasnom naznakom da u perspektivi želimo da budemo članovi EU", zaključio je Crnobrnja. 

Radna večera premijera država zapadnog Balkana i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, koja se poklopila sa posetom Jia, nije imala za cilj da se postigne nekakav konkretan dogovor, kako se to možda u javnosti očekivalo.

Poenta je bila, kaže predsednik Evropskog pokreta, da se pokaže da je proces proširenja EU još i ugri, da nije ugašen i stavljen na stranu.

Čudi ga, međutim, što Berlinski proces uopšte nije spomenut: "A to je sada glavni okvir kroz koji jedan broj zemalja Evropske unije, na čelu sa Nemačkom, komunicira sa zapadnim Balkanom", rekao je Crnobrnja.

Upitan kako komentariše nezvanične informacije da zapadni Balkan, do pristupanja u EU, bude nekakvo "istureno odeljenje" Unije, Crnobrnja smatra da je to realno.

"I Junker, predsednik Evropske komisije, rekao je prilikom svoje inauguracije da za njegovog mandata neće biti proširenja. U međuvremenu desilo se nekoliko snažnih istovremenih izazova u EU, poput dužničke i izbegličke krize, Bregzit, nacionalizam... Za mene je normalno da EU prvo pokušava da sredi svoju kuću, pre nego što primi nove stanare", rekao je Crnobrnja.

On je ukazao na činjenicu da zemlje Zapadnog Balkana nisu ni Švedska, Finska, niti Austrija, već slabo uređene zemlje, a za čije je uređenje potrebno mnogo energije, volje i novca.

"EU ima razumne prioritete: Prvo će oni da srede svoju kuću, pa će onda ovo drugo. Ne verujem da je politički, ekonomski i socijalno moguće da se dovodi Balkan u red, a da oni budu u neredu", rekao je Crnobrnja.

Na taj način "odgovorio" je na izjavu nekadašnjeg visokog međunarodnog predstavnika u BiH i izaslanik EU za Kosovo Volfganga Petriča, koji je rekao da je potrebna nova evropska strategija za region, pošto do proširenja neće skoro doći.