Tanasković: Ukoliko Priština obnovi zahtev za Unesko, spremni smo

Tanasković je za prištinski list na srpskom jeziku Jedinstvo rekao da je preduslov za uspešno nastupanje - svesrpsko jedinstvo, to jest da se, kao u završnoj fazi kampanje 2015, okupe i koordinisano deluju sve državne i društvene institucije, kao i SPC.

"Ima najava da se vlasti u Prištini nose mišlju da ove godine obnove zahtev za prijem 'Kosova' u Unesko. Takvu ambiciju je, pored ostalih, nedavno u Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta saopštio i ministar inostranih poslova Enver Hodžaj. To, naravno, još uvek ne znači da će zahteva i biti", navodi Tanasković.

Prema njegovim rečima, pojedini tamošnji analitičari, a i strani savetnici, smatraju da bi podnošenje zahteva bilo krajnje rizično, budući da na samom Kosovu nisu izvršene neke pravne i institucionalne radnje, prvenstveno u vezi sa institucionalnom zaštitom srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa, koje bi zahtev učinile kredibilnijim. 

"A i donekle promenjene međunarodne okolnosti, kao i raspoloženje u samom Unesku ne pogoduju stavljanju na dnevni red Organizacije jedne ovako zapaljive političke tačke. Ako u Prištini, ipak, bude odlučeno da se pokuša s podnošenjem zahteva, Srbija je naravno spremna za diplomatsku borbu kako bi takvu pravno, politički, kulturno i moralno neprihvatljivu akciju sprečila", ističe ambasador. 

Kako objašnjava, s obzirom na važeću proceduru utvrđivanja rezultata glasova u Unesku, koja predviđa da se glasovi uzdržanih ne uzimaju u obzir, pa je ona za Srbiju u ovom slučaju nepovoljna, postoji mogućnost da Kosovo dobije potrebne dve trećine glasova. 

"Podjednako je realna, a možda u ovom trenutku i realnija, mogućnost da ne dobije. Ovakva izjašnjavanja 195 država članica na zasedanju Generalne konferencije Uneska uvek su krajnje neizvesna, što je pokazalo i prethodno, kad su 'Kosovu' nedostajala samo tri glasa", napominje Tanasković.

On kaže da ima nagoveštaja da bi neke zemlje mogle promeniti stranu u odnosu na glasanje od pre dve godine, čak i kod nekih država za koje se smatra da je njihov stav u vezi sa pitanjem Kosova, uključujući i njegov prijem u međunarodne organizacije, nepomerljivo utvrđen. 

"Jer, Unesko nije isto što i Olimpijski komitet ili Svetska banka. Bar dosad, u ovoj organizaciji nije se moglo baš sve ostvariti političkim pritiskom, ucenjivanjem ili, naprosto, kupovinom", pojašnjava ambasador.

Eventualnim prijemom Kosova u Unesko, smatra on, bila bi svakako stvorena nova situacija u pogledu formalnog statusa naših srednjovekovnih svetinja i univerzalno vrednih kulturnih spomenika, ali im time ne bi mogla biti poreknuta pripadnost srpskoj kulturnoj tradiciji. 

Kako kaže, u dokumentima Uneska naše nasleđe bi bilo tretirano u skladu sa teritorijalnom pripadnošću, kao kulturna dobra na Kosovu, u tom smislu samo uslovno kosovska, a nikako albanska. 

"Bio bi to veoma nepovoljan razvoj događaja s potencijalno teškim posledicama, jer bi se prištinske vlasti i institucije svakako upustile u sistematsku zloupotrebu izmenjenog administrativnog statusa naše kulturne baštine radi njene 'kosovizacije', odnosno ugrađivanja u nepostojeći, sintetički 'kulturni identitet Kosova', uz stalni pritisak na verničke, svešteničke i monaške zajednice", ističe Tanasković.

On ukazuje i da je bitan segment nacionalističkog projekta stvaranja albanske države na KiM - retroaktivno konstruisanje kontinuiteta njenog kulturnog identiteta koji, kao ni istorijski i politički kontinuitet, ne postoje. 

Upitan kakve bi sve posledice po Srbiju i srpski identitet imao prijem Kosova u Unesko, odgovara da su srpski narod i njegov identitet preživeli i teža iskušenja. 

"Srbi su u svemu bitnom ostali Srbi i posle pet vekova osmanlijske, muslimanske vlasti. Na to treba da računaju svi oni koji bi da izbrišu srpsko ime ili da ukinu srpsko postojanje u istorijskim srpskim zemljama", zaključio je Tanasković.