Snežana Stanojković novi tužilac za ratne zločine

16.20 – Skupština je završila sednicu na kojoj se glasalo o 44 tačke dnevnog reda.

15.55 – Parlament potvrdio sporazum o zajmu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj vredan 182,6 miliona evra namenjenih za podršku budžetu, kao i zajmu Evropske investicione banke.

15.50 – Glasovima 153 poslanika, Snežana Stanojković izabrana za novog tužioca za ratne zločine.

15.40 – Većinom glasova poslanika u Skupštini Srbije usvojene su izmene Zakona o sudijama.

13.30 – Zbog žustre polemike o tome da li sudstvo partijsko, predsedavajući Miroljub Arsić dva puta određivao pauzu.

10.15 – Počela rasprava o pojedinostima na izmene Zakona o sudijama.

Snežana Stanojković je izabrana u Skupštini Srbije za novog tužioca za ratne zločine.

Za izbor Stanojkovićeve glasala su 153 poslanika, a protiv je bilo dvoje poslanika.

Snežana Stanojković radi kao zamenik tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine.

Predsednici sudova ubuduće će se birati na četiri godine uz mogućnost da još jednom budu izabrani na tu funkciju, utvrđeno je izmenama i dopunama Zakona o sudijama koje je usvojila Skupština Srbije.

Dosadašnjim zakonskim rešenjima predsednici sudova birali su se na period od pet godina i nisu mogli ponovo da budu izabrani na tu funkciju.

Za izmene i dopune tog zakona glasala su 142 poslanika, protiv su bila 22, nije glasalo 10, od ukupno 174 prisutnih poslanika u sali.

Dopunama tog zakona utvrđeno je i da predsedniku suda koji u toku mandata navrši radni vek, sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaju istekom mandata predsednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Skupština Srbije.

Izmene i dopune Zakona o sudijama, čije usvajanje je predložio šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović, stupuće na snagu narednog dana od dana njihovog objavljivanja u Službenom glasniku.

Skupština je izabrala i sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, predsednike nekoliko sudova u Srbiji, kao i tužioce i zamenike tužilaca u više tužilaštava u Srbiji, a više predloga nije usvojila.

Tako Marina Živković nije izabrana za predsednicu Višeg suda u Pirotu i Natalija
Bobot nije izabrana za predsednicu Prvog osnovnog suda u Beogradu, a o tim predlozima glasalo se posebno budući da je njihove kandidature osporilo troje poslanika SNS-a.

Umesto bivšeg poslanika DS-a Bojana Pajtića, koji je nedavno podneo ostavku, poslanica DS-a Aleksandra Jerkov izabrana je za novog člana stalne delegacije u Interparlamentarnoj uniji.

Skupština je odlučila i da, umesto Pajtića, zamenik člana delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana bude poslanik DS-a Balša Božović.

Poslanici su potvrdili sporazum o zajmu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj vredan 182,6 miliona evra namenjenih za podršku budžetu.

Skupština je glasala i za potvrdu Finansijskog ugovora o 26 miliona evra vrednom zajmu od Evropske investicione banke, koji će poslužiti unapređenju objekata pravosudnih organa.

Zajam od 182,6 miliona evra namenjen je razvojnoj politici u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća, a taj će novac biti povučen u jednoj tranši i jednako tako otplaćen.

Period otplate zajma sa kamatom od 0,7 odsto je 20 godina, a novac će prevashodno biti iskorišćen za vraćanje obaveza po osnovu javnog duga.

Zajam Evropske investicione banke od 26 miliona evra koristiće se za unapređenje objekata pravosudnih organa, a zajam je s fiksnom kamatom od jedan odsto.

Predviđeno je da taj novac bude upotrebljen za obnovu Palate pravde, koja je, inače, već počela, ali i za zgradu Tužilaštva za organizovani kriminal.

Da li je pravosuđe partijsko i dve pauze zbog oštre polemike 

U Skupštini Srbije se žustro polemisalo o tome da li je sudstvo partijsko, a predsedavajući Veroljub Arsić odredio je dve kraće pauze kako bi se smirile strasti.

U raspravi o 33 amandmana na izmene Zakona o sudijama, tokom koje su poslanici uglavnom reklamirali povredu Poslovnika, vladajuća koalicija je odbacila navode opozicije da će predložene izmene tog zakona omogućiti politički uticaj na sudije.

Poslanici vladajuće koalicije ističu da danas nema uticaja vlasti na pravosuđe, kao što je bio slučaj u vreme DS-a, kada je sudija u važnom postuku rekla da je dobila presudu i kada su reformom iz 2009. unuštili pravosuđe.

"Oni koji su više od 600 sudija na pravdi boga izbacili iz sudstva pričaju o partijskom pravosuđu. Ti ljudi danas nama pričaju o partijskom pravosuđu, to je skandal", rekao je poslanik SNS-a Vladimir Đukanović.

Odbacivši navode opozicije o političkom pritisku na sudije, Đukanović je upitao da li se ranije dešavalo da neki ministar izgubi spor pred sudom, misleći na spor ministra policije Nebojše Stefanovića, koji je tužio NIN.

"To se danas dešava u partijskom pravosuđu, kako tvrdi opozicija", dodao je Đukanović navodeći i da je poslanik vladajuće koalicije Marijan Rističević izgubio spor.

Naprednjaci su odbacili navode da predložene izmene Zakona o sudijama nose rizik politizacije jer se, kako su tvrdili poslanici opozicije, u postupku izbora predsednika sudova mogu iskoristiti kao instrument političkog uticaja na sudije.

"Možemo da se sporimo o tome da li je ovo dobro rešenje ili nije dobro, ali ako može predsednik države dva puta da se kandiduje za tu funkiciju, zašto je to onda sporno za predsednike sudova", upitao je Vladimir Đukanović.

U raspravi o amandmanima na izmene Zakona o sudijama, žustra polemika nastavljena je i posle prve kraće pauze koju je odredio predsedavajući Veroljub Arsić iz SNS-a.

Opomenu je izrekao poslaniku Dveri Srđanu Nogu posle njegovih navoda o sprezi organizovanog kriminala, sudija i poslovnih banaka, i poručio da više neće biti tako tolerantan kao do sada.

"Prošlo je 12 sati, nismo makli od prvog amandmana", dodao je Arsić povodom učestalog javljanja poslanika po povredama Poslovnika.

Šef poslaničke grupe DJB Saša Radulović javio se po povredi Poslovnika reagujući na izlaganje poslanika Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića, koji je pomenuo Sašu "Kradulovića" i Sašu "Rasulovića".

Radulović kaže da bi on tako mogao da se javi po Poslovniku i da pominje "Lažoljuba" Arsića, "Lažoljuba" Rističevića, "Kradoljuba" Vučića.