Hoće li Srbija dobiti pozivnicu za Makronovu inauguraciju

Sa Andrićevog venca i iz Nemanjine upućene su čestitke novoizbranom predsedniku Francuske, a da li će iko od visokih zvaničnika prisustvovati inaugraciji novog stanara Jelisejske palate, još nema zvanične potvrde. U vreme kada novi šef francuske države bude preuzimao dužnost, srpski premijer boraviće u zvaničnoj poseti Kini. Kabinet predsednika Tomislava Nikolića nije se oglašavao.

Odlazak na inauguraciju je dvosmerna ulica – da bi neko otišao, potreban je poziv.

"U ovakvim okolnostima je teško očekivati da se nama uputi poziv, jer bi poziv mogao da nam se uputi samo ako bi Vlada danas, sutra sve ove mere koje je donela suspendovala", kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević.

Protestna nota Francuskoj i poziv srpskom ambasadoru na konsultacije bile su prve reakcije nezadovoljstva zbog, što je bila i opšta ocena u Srbiji, političke odluke francuskog suda da Ramuša Haradinaja ne isporuči Beogradu. Predsednik vlade tada je rekao da o prekidu diplomatskih odnosa ne razmišlja. Usledio je njegov zahtev ministrima da ne putuju u Francusku naredna tri meseca i da se kontakti sa francuskim kolegama svedu na minimum.

"Na Francuskoj je sada da odluči da li će akcenat da stavi na ovo zamrzavanje ili na otopljavanje koje je sadržano u čestitkama", smatra spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

Čak i da se čestitke upućene Emanuelu Makronu protumače kao prvi korak ka poboljšavanju odnosa, to ne znači automatski i da će pozivnica stići. Kako u ovom trenutku nema srpskog ambasadora u Parizu, poziv bi bio upućen nižim zvaničnicima.

"Onda bi to značilo naše učešće na nivou otpravnika poslova u Parizu. I to bi značilo da dolazi do otopljavanja odnosa i onda bi morale da uslede mere i sa naše strane", objašnjava Milivojević.

"Bio bi jako loš signal, ako se pozivnica dobije, da niko ne otputuje – to bi bio znak da idemo u jedno nepotrebno zaoštravanje odnosa sa tako važnom evropskom zemljom. Mnogo veći odjek ima neprisustvovanje", ističe Jakšić.

Odustvo može da govori više od prisustva u svakom diplomatskom protokolu, a zvanična primopredaja dužnosti šefa države obično se koristi kao prilika za slanje važnih poruka u međudržavnim odnosima.

"Samo prisustvo je prilika da dva šefa države, ili da se na najvišem nivou odmah uspostavi kontakt. S druge strane, to je manifestacija dobrih, pa nekad čak i odličnih, međusobnih bilateralnih odnosa", naglašava Zoran Milivojević.

Pre pet godina kada je Fransoa Oland zvanično postao šef države, Srbija je formalno bila bez predsednika, jer je Boris Tadić podneo ostavku nekoliko meseci pre toga.

Značajnije diplomatske kontakte poznavaoci prilika očekuju tek posle parlamentarnih izbora i formiranja nove francuske vlade, odnosno po isteku zahteva premijera da ministri i drugi zvaničnici ne putuju u tu zemlju u roku od tri meseca.