Počela javna rasprava o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju

Javna rasprava o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju trajaće do 23. maja a ministar Mladen Šarečević je rekao da bi, uz eventualne izmene, Zakon u junu trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri.

Šarčević je rako da je Radna grupa mesecima radila, te da je pri donošenju nacrta zakona u potpunosti ispoštovana demokratska procedura.

Novine Nacrta zakona o visokom obrazovanju predstavila je pomoćnica ministra za visoko obrazovanje i razvoj Vesna Mandić, rekavši da se izmenama zakonskog okvira uvodi novi cilj obrazovanja, a to je obrazovanje kreativne populacije koja neprekidno usvaja i stvara nova znanja.

Neke od ključnih novina Nacrta jesu to da je broj bodova koji student u tekućoj školskoj godini treba da ostvari kako bi stekao uslov da se finansira iz budžeta smanjen.

"Onih 60 bodova je bilo nedostižno za većinu studenata tako da smo taj prag za rangiranje studenata u okviru budžetskog finansiranja spustili na 48 bodova", rekla je Vesna Mandić. 

Predviđa se osnivanje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) koje bi birala Vlada umesto Narodne skupštine, i koji bi imao manji broj članova, 17 umesto 21.

O broju ispitnih rokova odlučivaće same visokoškolske ustanove. Uvode se i kratki programi studija od pola godine do godinu dana. Studije uz rad mogu da traju tri puta duže nego što je definisano programom.

I studenti i profesori nova rešenja uglavnom kritikuju.

"Osnovi postulati Bolonje gde je student u centru pažnje, gde se rad studenata prati tokom cele godine nisu ispoštovani. Ono što nedostaje, to je tumačenje produžene godine", kaže student prorektor Univerziteta u Beogradu Borijan Soković.

"Ovde imamo da su pojedinim nacionalnim institucijama za osiguranje kvaliteta date još veće ingerencije uz isključivanje učešća studenata i samim institucijama", kaže predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Milan Savić.

Predloženo je da se pitanje finansiranja reguliše posebnim propisom, što profesori smatraju lošim rešenjem. Podsećaju da se univerziteti finansiraju uredbom starom četvrt veka.

"2002. godine je bilo friziranje uredbe koja se prilagođavala novom zakonu, a u suštini mi ovde nemamo model finansiranja, a kad nemaš model finansiranja, opet se radi o spisku želja", kaže predsednik Saveta univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

"Ovim zakonom se šalje nedvosmislena poruka da će srpski univerziteti da ostanu organizovani na jedan specifičan način potpuno drukčiji od načina na koji su organizovani u razbijenim zemljama sveta, nema govora o integrisanom univerzitetu. Ja mislim da treba da se radi hirurški rez a ne da se piju aspirini", kaže predsednik odbora za visoko obrazovanje SANU Dušan Teodorović.

Takođe smatraju da kad se već rangiraju studenti, isto tako treba da se rangiraju i univerziteti i studijski programi.