Parlament izglasao medicinske zakone

Prethodno je Skupština završili raspravu o amandmanima na predloge zakona o postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje i o transfuzijskoj medicini. Početak današnjeg rada iskoristili su da postave poslanička pitanja i traže obaveštenja od predstavnika vlasti.

Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji predviđa formiranje banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona u Srbiji, a cilj mu je povećanje broja i procenta uspešnosti obavljenih postupaka veštačke oplodnje.

Tim zakonskim rešenjem su definisani postupci dobijanja, obrade, ispitivanja i raspodele reproduktivnih ćelija, njihovog produženog čuvanja, pravilo njihovog uvoza i izvoza, mere nadzora i inspekcije u centrima koje se bave potpomugnutom oplodnjom.

Odredbe ovog pravnog akta odnose se na bračne ili vanbračne supružnike, žene bez partnera ili pojedince koji čuvaju svoje polne ćelije za buduću potpomognutu oplodnju.

Zakonom je proširen krug osoba koja mogu učestvovati u postupku, pored supružnika i vanbračnih partnera utvrđuje pravo na postupke poslovno sposobnoj ženi, odnosno muškarcu, koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije.

Pravo čuvanja reproduktivnih ćelija, odnosno tkiva, daje se i maloletnim osobama za koje postoji opasnost da će trajno ostati neplodni iz medicinskih razloga.

Zakon utvrđuje pravila rada i državnih i privatnih klinika, banaka darovanih reproduktivnih ćelija i embriona, uprave za biomedicinu i inspekcijske službe.

Osnovni cilj novog zakona je povećan broj obavljenih postupaka i povećan procenat uspešnosti obavljenih postupaka.

Novi zakon je definiše koja zdravstvena ustanova može obavljati poslove banke, reproduktivnih ćelija i tkiva, i koji su to poslovi koje ona obavlja, a takođe je dozvolio mogućnost uvoza, odnosno izvoza pod kontrolisanim uslovima.

Kao i prethodni tako i novi zakon zabranjuje surogat materinstvo.

Zakonom o transfuzijskoj medicini uređuje se organizacija prikupljanja krvi i definiše broj jedinica krvi potreban Srbiji na godišnjem nivou.

Utvrđeno je da je Srbiji potrebno 250.000 jedinica krvi godišnje, a taj broj do sada je iznosio između 230.000 i 240.000 jedinica.

Glavna novina u zakonu je da će umesto dosadašnjih 47 bolničkih banaka krvi tranfuzioloških službi ubuduće postojati četiri ovlašćena centra za prikupljanje, obradu, testiranje i distribuciju krvi. Centri u Nišu, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu biće međusobno povezani informacionim sistemom, ali i sa svim bolnicama.

Zakonom je utvrđeno da će sve predviđene i ovlašćene tranfuzijske ustanove morati da imaju amortizovanu opremu, odgovarajući prostor, kao i edukativne zdravstvene radnike i saradnike što, kako je u obrazloženju zakona navedeno, direktno utiče na poboljšanje kvaliteta prikupljanja krvi i komponenata krvi.

Početak primene zakona predviđen je od 1. januara 2019. godine.

Skupština je usvajanjem ovog zakona i zakona o veštačkoj oplodnji završila drugu sednicu redovnog prolećnog zasedanja.