Makalister: Najvažnije ohrabriti Srbiju na putu ka EU

Makalister je, u raspravi o dopunjenom tekstu izveštaja o Srbiji rekao da je, nakon što je primio 325 amandmana na predloženu rezoluciju, imao dobre razgovore sa vlastima u Beogradu i sa civilinim sektorom.

Dodao je da veruje da će izveštaj o napretku Srbije biti izbalansiran i realističan.

Makalister je rekao da se najveći broj amandmana na predloženu rezoluciju odnosi na prava manjina, regionalnu saradnju, kao i vladavinu prava i medijske slobode.

Kako je ukazao, najvažnije je da Evropski parlament nastavi da ohrabruje Srbiju da ostane na evropskom putu i napravi poboljšanja u određenim oblastima.

Izvestilac EP za Srbiju je podsetio da je Srbija danas otvorila dva poglavlja, 20 i 26, od kojih je jedan i privremeno zatvorila i ocenio da je ta odluka važan korak ka EU i dobro priznanje za napredak koji je napravljen.

Istakao je da je u evropskim integracijama veoma važno da bude napravljen napredak i u poglavljima 23, 24 i 35.

Makalister je ocenio da su u ova turbulentna vremena na Zapadnom Balkanu važni dobri odnosi i pomirenje u regionu, naglasivši da bi Zapadni Balkan trebalo da bude strateški prioritet.

Pozvao je šeficu evropske diplomatije Federiku Mogerini i evropskog komesara Johanesa Hana da prisustvuju nekom od sledećih sastanaka na kojima će se govoriti o Zapadnom Balkanu.

Makalister je početkom godine predstavio nacrt svog izveštaja o napretku Srbije u 2016. godini, a poslanici Spoljnopolitičkog odbora tokom januara podneli 325 amandmana na taj tekst.

Usaglašavanjem među poslaničkim grupama u Evropskom parlamentu došlo se do kompromisnih amandmana, o kojima će poslanici Spoljnopolitičkog odbora raspravljati danas, a glasati sutra.

Osamnaest kompromisnih amandmana

Poslanici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta su konstatovali očigledan napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Istovremeno poručili su Beogradu da još mora da se radi na pitanjima vladavine prava, borbe protiv korupcije, stanja u medijima, saradnji u regionu i usklađivanju spoljne politike sa politikom EU.

Tokom debate o kompromisnim amandmanima Makalister je podsetio da je na nacrt izveštaja o Srbiji dobio 325 amandmana i da ih se najviše odnosilo na pitanje prava manjina, regionalnu saradnju, kao i stanje u medijima i pravosuđu u Srbiji. Makalister kaže da je dopunjeni tekst izvešataja o Srbji izbalansiran i precizan.

"Na kraju smo se dogovorili o oko 18 kompromisnih amandmana. Većina nas se složila da je važno da ohrabrimo Srbiju da ostane na putu ka EU, da istovremeno razgovaramo o prostoru za poboljšanje u politici zemlje u različitim oblastima", rekao je Makalister.

Predsednik Parlamentarnog odbora za saradnju sa Srbijiom Edvard Kukan ocenio je izveštaj o Srbiji kao "izbalansiran i realistično optimističan".

Kukan je naglasio da je bitno staviti fokus na postignuća Srbije i pozvao da se "bilateralni amandmani" svedu na najmanju moguću meru.

Među takozvanim "bilateralnim amandmanima" najviše je bilo amandmana hrvatskih poslanika koji su činili gotovo jednu četvrtinu ukupno podnetih primedbi.

U kompromisnom tekstu izveštaja o Srbiji, oni su u najvećem broju koncentrisani u deo teksta koji se odnosi na pitanje prava manjina u Srbiji i regionalnu saradnju.

Predstavnica hrvatskih poslanika u EP Dubravka Šujica smatra da su kompromisni amandmani "obuhvatili ono što je traženo" i da tekst izvešataja o Srbiji predstavlja "realnu, ali optimističnu situaciju sa Srbijom".

Ona je kao osnovna pitanja na kojima bi EP trebalo da inistira kada se radi o evropskom putu Srbije navela usklađivanje spoljne politike, dijalog Beograda i Prištine kao i rad na bilateralnim odnosima Srbije sa susedima, konkretno po pitanju granica i sudbine nestalih tokom sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije.

Čestitke Srbiji na otvaranju poglavlja

Predstavnici svih političkih grupa u Spoljnopolitičkom odboru EP čestitali su Srbiji na današnjem otvaranju dva nova poglavlja u pristupnim pregovorma Tanja Fajon je posebno naglasila važnost poglavlja 20 za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

"Srbija je napravila napredak na svom reformskom putu i taj napredak je stalan”, poručila je Fajonova. Ona je pozvala sve u Srbiji da se uzdrže od populističke i nacionalističke retorike, retorike koja je upućena protiv EU i naglasila da je i Srbiji i regionu potrebna "sveža energija za reforme", posebno one koje se odnose na vladavinu prava.

Pitanja vladavine prava u Srbiji tokom debate u Spoljnopolitičkom odboru EP pomenula je i potpredsednica Parlamenta Ulrike Lunaček.

Ona je naglasila da se "pitanje Savamale" još mora istražiti, a kao osnovne zadatke Srbije navela rad na očuvanju životne sredine, usklađivanje spolje politike sa poljnopolitikom EU, pogotovo u slučaju Rusije i napredak u dijalogu sa Prištinom.

Predstavnik Evropske komisije tokom debate u Spoljopolitičkom odboru EP ocenio je da Srbija napreduje ka svom strateškom cilju članstva u EU.

Beograd je ovom prilikom od Komisije dobio pohvale na račun ekonomskih reformi, zalaganja za mir i stabilnost u regionu i način rešavanja posledica migracione krize. Evropska komisija dodaje da se očekuje dalji nastvak otvaranja novih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU i da Komiisja već radi na pripremnim aktivnostima.

Spoljnopolitički odbor EP sutra ujutru glasa o mogućim dodatnim amandmanima i samom tekstu izveštaja o Srbiji.

Očekuje se da se jednom usaglašeni tekst u vidu nacrta Rezolucije o Srbiji usvoji na plenarnom zasednju Evropskog parlamneta na proleće, najverovatnije u aprilu.

Rezolucije Evropskog paralmenta su pravno neobavezujuće, predstavljaju stavove različitih političkih grupa, ali imaju težinu političke preporuke jedne od tri najvažnije EU institucije.