Kuper: Briselski sporazum dobar, šteta što nije primenjen

"Moje viđenje samog početka bilo je da je to način da se u kosovskoj politici adekvatno čuje glas srpske zajednice na Kosovu. To, naravno, ne znači da bi oni preko te institucije imali pravo veta zato što ne možete upravljati zemljom ako se stalno koristi veto, ali - to je put da se čuje glas srpske zajednice", rekao je Robert Kuper u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu.

Kuper, inače, penzionisani britanski diplomata, koji je posredovao u dijalogu Beograda i Prištine u vreme dok je medijatorka dijaloga bila visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, podseća da opštine na Kosovu imaju velika ovlašćenja.

"Kada je reč o severu Kosova, bitni delovi Sporazuma predviđaju dodatne ingerencije, u smislu imenovanja u oblasti sudstva, policije, itd. kako bi obezbedili da, u slučajevima kada osoba srpske nacionalnosti izađe pred sud, postoje sudski poslenici koji se nalaze na čelu suda koji govore srpski jezik i koji dolaze iz srpske zajednice. To su veoma važna ovlašćenja", kaže Kuper.

Na opasku da je aktuelna vlast u Beogradu postigla više u odnosu na bivšu Borisa Tadića, Kuper kaže:

"Možda će zvučati grubo, ali sa administracijom predsednika Tadića je uvek bilo izuzetno teško pregovarati. Tadić je bio svestan činjenice da je imao neprijatelje među desničarima, među nacionalistima, i uvek se plašio da će ga oni napasti zbog nekog poteza. Zbog toga je, na neki način, koalicija Vučića i Dačića bila idealan partner za pregovore".

On Dačića smatra idealnim partnerom u pregovorima: "Pažljivo je slušao, delovao mi je kao normalan čovek, bez predrasuda. Analizirao je da li je nešto politički izvodljivo ili ne, da li bi neka odluka koju donese mogla da politički opstane ili ne i, kada bi doneo odluku - to bi bilo to, odluka bi bila implementirana".

Kuper dalje kaže da lično nikada nije suviše mario da Srbija prizna kosovsku nezavisnost, te odseća da u EU postoji pet država - članica koje, iz različitih razloga, ne priznaju nezavisnost Kosova i sve one se ponašaju na različite načine.

Kao primer naveo je Grčku, koja ne priznaje nezavisno Kosovo, ali sa njim ima veoma dobre odnose. To je po njegovom mišljenu veoma razumno.

"Pitanje priznanja nezavisnosti je nešto o čemu vi odlučujete. Ja se ne nalazim na čelu EU i ne bih donosio sud o tome, ali rekao bih da nije važan sam naziv kojim imenujete neki odnos, već stvaran kvalitet tog odnosa", rekao je Kuper, koji misli da nema nijednog problema koji ne može da bude rešen pregovorima i želeo bi, kaže, da Beograd i Priština nastave pregovore.