Skoro polovina građana Srbije podržava članstvo u EU

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU", 15 odsto ne bi glasalo uopšte, dok devet odsto ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje.

Istraživanje javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije", u kojem je učestvovalo 1.054 ispitanika starijih od 18 godina, pokazalo je da je podrška građana reformama, kao i prethodnih godina, veoma visoka.

Od ukupnog broja ispitanika njih 64 odsto smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.

Kao najznačajnije reforme koje najviše utiču na svakodnevni život građani vide reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), reformu pravosuđa (14 odsto), borbu protiv korupcije (16 odsto), reformu obrazovnog sistema (10 odsto) i reformu poljoprivrede (10 odsto).

Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (osam odsto), slede reforma zaštite životne sredine (šest odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (šest odsto).

Najveći procenat građana, njih 58 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.

Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 31 odsto građana smatra da je to loše, a 34 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.

Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (11 odsto).

Nedovoljna informisanost građana, kada govorimo o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, posebno se ogleda u tome što 25 odsto ispitanika veruje da je Rusija najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, što nije u skladu sa činjenicama.

Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, Evropska unija i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su znatno doprineli razvoju Srbije.

Sa ovim podatkom je upoznat 21 procenat ispitanika. Isti procenat se izjasnio za Kinu, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata.

Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana, koji su njihovi interesi u procesu pristupanja Evropskoj uniji i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.

Anketa je rađena prema standardu "Evrobarometra".