Ambasador Bugarske Ratko Vlajkov za RTS: Bolje nam je u Evropskoj uniji

Da li vam je bolje posle 10 godina u Evropskoj uniji? I Bugarskoj kao državi, ali i vama lično, vašim prijateljima?

Naravno da nam je bolje, a mogu to i da obrazložim. Kada smo počeli sa reformama 1989. godine, kada su počele promene u Bugarskoj, imali smo ogroman raspon u životnom standardu i privredi između Bugarske i zemalja zapadne Evrope. Tada smo počeli 17-godišnji proces reformi, kasnije i pregovora sa EU i polako je taj razmak bivao sve manji i manji. Sada, posle deset godina punopravnog članstva u EU tog raspona više nema.

Sada su razlike između nas i drugih zemalja Evropske unije male. Interesantno je da je naš BDP po stanovniku sada na nivou od 48 odsto od proseka u Evropi, što više nije drastična razlika kakva je nekada bila. Takođe, Bugarska je za ovih deset godina iz različitih fondova povukla osam milijardi evra, pre svega za modernizaciju infrastrukture. Svakodnevni život se promenio. Na veoma pozitivan način.

Imamo mnogo stranih investicija i stekli smo samopouzdanje. Sada smo članovi porodice. U redu, na začelju smo porodice, ali smo deo porodice i uživamo podršku te porodice. Zato imamo toliko investicija. I učestvujemo u donošenju odluka u Evropskoj uniji i uopšte smo deo Evrope.

Kada razgovarate sa prijateljima, da li oni to potvrđuju, da li kažu: da, moj život je danas bolji nego pre deset godina?

Naravno, mada je malo osetljivo pričati o ličnim prijateljima. Ali mogu da potvrdim da je tako. Takođe, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je danas podrška članstvu viša nego kada smo krenuli u pregovore.

Niko ne žali zbog članstva u Uniji?

Sasvim suprotno. Još jedna stvar je veoma važna. Poverenje u evropske institucije je mnogo veće nego u nacionalne institucije. To znači da smo zadovoljni članstvom. Osećamo prednosti.

To nije baš prijatno za bugarske institucije?

Ne, to je poruka našim institucijama i političarima da moraju da promene svoj pristup politici i građanima. Biti u porodici znači poštovati pravila, ali to se ne postiže preko noći niti za godinu dana.

Kad smo kod toga, mnogi su govorili da su Bugarska i Rumunija prerano primljene u Uniju. Kako na to odgovarate?

Dozvolite mi da se našalim. Ne mogu da verujem da takve priče dolaze do ozbiljnih novinara u Srbiji. Mislio sam da to pričaju neozbiljni bugarski političari. Ali, ozbiljno govoreći, verovatno se sećate da je i 2004. kod prvog talasa proširenja Unije bilo mnogo onih koji su govorili da je to bilo prerano za tih deset zemalja. Slično je bilo i sa Bugarskom i Rumunijom, ali ja sa takvim spekulacijama stvarno ne mogu da se složim.

Evo zašto nije bilo prerano. Najpre, promenili smo državu, privredu, zakone. Ispunili smo sve kriterijume Evropske unije. Odluka da se Bugarska i Rumunija priključe Uniji prihvaćena je konsenzusom svih članica, dakle svi uslovi su ispunjeni.

Nešto drugo je ovde zanimljivo, dopustite da prokomentarišem poglede nekih bugarskih evroskeptika. Oni često govore kako Bugarska nije dobila dovoljno u ovih deset godina. Odgovorio bih jednostavno. Ako nismo dobili dovoljno, to onda nije do Evropske unije nego do nas, do naših političkih odluka. Nismo nastavili reforme istom brzinom koju smo imali u pregovaračkom procesu. Naravno da su neke razlike ostale i posle prijema, a mi ih nismo prevazilazili istom brzinom kao ranije.

Zato nismo u potpunosti iskoristili prednosti članstva. Ali tu nema mesta za evroskepticizam, treba da kritikujemo sami sebe.

Koliko je teško pridržavati se zajedničke spoljne politike Unije? Svaka zemlja ima svoje posebne interese, pa i Bugarska ima drugačije odnose sa Rusijom nego neke druge članice Unije. Kako se sa time nosite?

Najpre da naglasim da je zajednička spoljna i bezbednosna politika jedan od stubova Evropske unije. Bugarska je postala deo te zajedničke spoljne i bezbednosne politike još od kada smo krenuli u pregovore o članstvu. Mi učestvujemo u donošenju odluka. Doprinosimo sa svoje pozicije zajedničkim odlukama i važno je da podvučemo da je potrebna izuzetna veština, pilotsko majstorstvo, da biste u takvom procesu sačuvali sopstvene interese.

Mogu da kažem da je naš novoizabrani predsednik upravo vojni pilot i njegova prva poseta inostranstvu bila je poseta Briselu. Tokom razgovora sa rukovodstvima Unije i NATO-a potvrdio je da ćemo se ponašati partnerski. Da budem konkretniji, bugarski narod je pre dvadeset godina napravio strateški izbor i opredelio se za Evropsku uniju i NATO. I taj izbor nije protiv Rusije, Kine, Japana ili SAD, to je opredeljenje za Evropsku uniju.

Kako vidite odnose Srbije i Bugarske?

Rekao bih da su odnosi danas veoma dobri, naročito ako uporedimo sa onima od pre par godina ili od pre deset godina. Sada nam je važno da imamo zajedničke interese i konkretne projekte. Prvo želim da pomenem interkonektor. Naravno, govorim o interkonektoru na regionalnom gasovodu između Srbije i Bugarske, to je nešto veoma novo i vrlo aktuelno, memorandum o razumevanju je potpisan 19. januara, dakle pre nekoliko dana.

Potpisali su ga ministri energetike naših zemalja i to je veoma važno jer imamo pravnu osnovu za dalje korake. Bugarska je već opredelila 45 miliona evra za ovaj projekat i nadamo se da će u 2017. i Srbija dobiti novac iz IPA fondova za ovaj projekat. Bitno je i da su već započeti tehnički poslovi na projektu.

Mislite li da će proći bolje nego Južni tok?

Ne mogu da ih poredim jer se radi o drugačijim interesima, ovo je projekat između Srbije i Bugarske, važan je za obe zemlje, za region i siguran sam da će se ostvariti. Naravno, taj projekat je povezan sa drugim infrastrukturnim projektima između naših zemalja.

Još jedna velika stvar brine ceo region, to je migrantska kriza. To je veliko pitanje. Migranti dolaze u Srbiju preko Bugarske i Makedonije. Kako se vi nosite sa tim problemom?

To je najosetljivije pitanje za evropske političare u poslednje dve ili tri godine. Mogu da vas uverim, kao i sve gledaoce, da je Bugarska od početka krize imala vrlo jasnu poziciju. Najpre smo se zalagali za obezbeđivanje spoljnih granica Evropske unije. Bez obzira na to što mi nismo još u šengenskoj zoni, ponašamo se kao da jesmo.

Mi smo bili za zajednički pristup cele Unije i za to da se problem rešava na samom izvoru, dakle u Siriji. Znate da su rutu počeli da koriste ne toliko izbeglice koliko migranti. To je problem cele Evrope i mislim da u poslednjih godinu dana i sama Evropska unija razume koliko je taj problem važan. Bugarsko-srpski odnosi kada je to u pitanju odlični su.

Imamo perfektnu saradnju između naših ministarstava unutrašnjih poslova i
graničnih policija i imamo veoma dobre sporazume. Evo i nekih brojki, sporazum o readmisiji između Bugarske i Srbije dobro je funkcionisao od početka 2016.

Vraćeno je 55 osoba, a brza readmisija je primenjena u 208 slučajeva. A što je naročito važno za mene, ovo je saradnja specijalnih institucija u Bugarskoj i Srbiji koje se bore protiv organizovanog kriminala, a u ovom slučaju protiv organizovanog krijumčarenja ljudi sa obe strane granice. Tako da ovaj problem odlično razumemo.

Ovi migranti najpre dolaze u Bugarsku, pa onda u Srbiju. Sada preduzimamo takve korake da je apsolutno sigurno da je granica sa naše strane dobro zaštićena. Sa svoje strane Srbija dobija dosta pomoći od Evropske unije, novac, opremu, policajce, tako da je ova granica veoma sigurna. Najveći problem za Uniju nije granica Bugarske i Srbije. Najveći problem su spoljne granice. Tu treba zaustaviti ovaj proces. Kada bi se to uradilo efikasno, bolje bi bilo i Bugarskoj i Srbiji, Grčkoj, Makedoniji. Ali ključ je u tim spoljnim granicama.

Da li to govorite glasno i u Briselu?

Naravno. I hvala vam na tom pitanju. Kao što sam već rekao, od samog početka ove krize premijeri, ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Bugarske su postavljali to pitanje u Briselu. Polako ali sigurno stigli smo do ovog zajedničkog pristupa. A mi, Bugari, doprineli smo tom ozbiljnijem i odgovornijem pristupu Unije. Srbija dobija pomenutu pomoć zahvaljujući našim naporima u Briselu da objasnimo koliko je to pitanje važno.

Kad smo kod tog obraćanja pažnje, kako vidite srpske evrointegracije i kako Bugarska u tome pomaže, ako pomaže?

Mislim da su Srbi narod sa vekovnom istorijom i da svo to vreme u svojim srcima čuvaju taj evropski duh. Zahvaljujući tome, siguran sam da će srpski narod umeti da napravi pravi izbor. Mislim da možemo napraviti dobru saradnju sa Srbijom. Bugarska aktivno podržava evrointegracije Srbije. Dajemo tehničku pomoć, razmenjujemo znanje.

Znate, mi smo bili u vašoj situaciji pre dosta vremena, znamo koliko su reforme teške i zato želimo da pomognemo ljudima u Srbiji, političkom rukovodstvu, naročito na tehničkom nivou. Ne da vam otkrivamo toplu vodu već da ne pravite greške koje smo mi pravili. Zato smo veoma aktivni u tome.

Pomažemo i u kontroli kriterijuma za članstvo kako bi sve bilo mnogo jasnije, vrlo sarađujemo na tome. U prvoj polovini sledeće godine Bugarska preuzima predsedavanje Uniji, a to će biti ključni period pregovaranja Srbije sa Evropskom unijom. Mi to odlično znamo kao i naši srpski prijatelji. I već smo počeli zajednički da se pripremamo za to. To će biti ključni period i očekujemo da vaša vlada do 1. januara sledeće godine nastavi intenzivne reforme, uz podršku naroda, i da će rezultati biti vidljivi. I siguran sam da će evropski projekat biti uspešan samo ako zemlje Zapadnog Balkana budu sve više i više integrisane.

Jedno od pitanja u pregovorima će svakako biti i položaj bugarske manjine u Srbiji. Imate li tu prigovora, šta o tome mislite?

Pitanje bugarske manjine u Srbiji je tradicionalno veoma osetljivo. I za nas u Bugarskoj i za Bugare ovde. Dozvolite mi nekoliko komentara jer je nama ovo veoma važno pitanje. Prvo – i Bugarska i Srbija duguju bugarskoj manjini u Srbiju. Ne govorim o sadašnjem vremenu. Govorim o decenijama unazad. Prava manjine nisu bila garantovana decenijama unazad.

Sada je potpuno drugačije i ovo je praktično nova situacija za našu i druge manjine u Srbiji. Samim tim je to novost i u našim odnosima. Važno je da imamo zajedničke napore u ostvarivanju manjinskih prava. Bugarska očekuje da tim povodom progres bude vidljiv i stabilan. Poslednjih meseci i godina imamo vrlo pozitivne znake. Siguran sam da su evrointegracije Srbije i pregovarački proces doprineli tome.

Sada je pristup drugačiji i mi smo optimisti. Evo nekih primera. Recimo, prilikom prvog susreta sa prvim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem dobio sam od njega osam novih udžbenika za đake na bugarskom.

Prethodni udžbenici su bili iz 1984/85, dakle stari 32 godine. I sada imamo ove. To je vidljiv napredak. Ivica Dačić me je uverio, a ja mu verujem jer je ozbiljan političar, da će do kraja ove školske godine taj problem biti potpuno rešen.

Potpisan je aneks između predstavnika manjine i ministra prosvete Šarčevića za ostatak knjiga i ja sam tu optimista. Još jedna stvar. Mi ne tražimo posebna prava za svoju manjinu ovde. Mi želimo ista prava kakva imaju i drugi građani i manjine.

U obrazovanju, religiji, kulturi, informisanju na svom jeziku. Zato sam optimista. I ako vas zanima šta je ostalo, a važno je da bi se nastavilo sa ovim evropskim pristupom, ne samo za nas već i za druge zainteresovane manjine, to je da se finansiraju mediji na jezicima manjina. Takvi planovi postoje u Srbiji. To bi zaista bilo važno, pokazalo bi taj pozitivni pristup. Primetna je promena u odnosu od pre nekoliko decenija i danas, i to je taj evropskim pristup.

Ima li vidljivih promena u broju ljudi, turista, koji putuju iz Bugarske u Srbiju i obrnuto?

Da. Imam ovde negde brojke i biće interesantno. Prošle godine je 375.000 turista iz Srbije posetilo Bugarsku i još zanimljivije je to što je Srbija na 7. mestu kada govorimo iz kojih zemalja turisti dolaze u Bugarsku. I kada gledamo 2015. i 2016, primećujemo rast od osam odsto.

I trend je veoma pozitivan. U suprotnom smeru Srbiju je posetilo 405.000 turista iz Bugarske i Srbija je na 4. mestu kao omiljena destinacija za bugarske turiste posle Turske, Grčke i Rumunuije. Srbija je četvrta.

Interesantno je da su vikendom sva mesta blizu granice, a ponekad i Niš i Beograd, puni turista iz Bugarske. Mi zaista volimo da dođemo ovde i to ne kažem samo kao ambasador jer sam ovde bio i kao turista. Mi zaista visoko cenimo kvalitet, mogućnost da se razumemo tako lako, mentaliteti su nam slični, to je prirodna veza između nas. Siguran sam da je bolje da se ugledamo na to, radije nego na istoriju od pre sto godina.

Za koga u Srbiji da navijamo u tenisu kada ne igra Novak Đoković?

Kada ne igra Novak, za Grišu. Za Grigora Dimitrova. Ali moram vam reći da Novak u Bugarskoj ima brojne navijače.

To znači da i Dimitrov može da očekuje mnogo navijača u Srbiji?

Posle Novaka, budućnost je u Griši, nadam se da će ga ljudi u Srbiji prepoznati kao budućnost ovog regiona, kao jednog od nas. Prošle godine, tokom Olimpijskih igara u Brazilu, neke utakmice srpske reprezentacije su prenošene u Bugarskoj i svi smo navijali za vas, i komentator i gledaoci. Isto je i sa Novakom. Samo kada ne igra sa Grišom.