Hrvatski amandmani na Makalisterov izveštaj o napretku Srbije

Izvestilac za Srbiju, nemački demohrišćanin Dejvid Makalister, predstavio je nacrt izveštaja 9. januara, a Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta o amandmanima će raspravljati i glasati 27. marta, nakon čega se tekst kao predlog rezolucije o napretku Srbije upućuje na plenarnu sednicu, koja će takođe biti održana u martu.

Prema navodima Hine, deo amandmana podnela je hrvatska delegacija u poslaničkom klubu EPP-a (Dubravka Šuica, Ivana Maletić, Željana Zovko, Ivica Tolić i Marijana Petir), deo je podnela Marijana Petir sa grupom demohrišćanskih poslanika iz drugih članica EU, a brojne amandmane uputili su još Tonino Picula i Jozo Radoš.

U amandmanu koji potpisuju hrvatski poslanici iz grupe EPP-a i grupe demohrišćana iz još nekoliko zemalja članica traži se od Srbije da povuče svoj zakon o univerzalnoj jurisdikciji i poziva se Komisija i zemlje članice da pojačaju napore kako bi se to pitanje rešilo u okviru pristupnih pregovora sa Srbijom u poglavlju 23.

U više amandmana traži se od Srbije da svoju spoljnu politiku uskladi s EU u odnosima s Rusijom, izražava se nezadovoljstvo sa stanjem zaštite prava nacionalnih manjina i izražava žaljenje zbog izostanka pune saradnje s Haškim sudom.

Takođe se predlaže osuda slanja, kako se navodi, "nacionalističkog voza" u Mitrovicu i "ratnohuškačka retorika".

Zastupnik Picula u jednom amandmanu poziva Srbiju da pojača napore na rešavanju otvorenih pitanja sa susedima, posebno u pogledu graničnih pitanja, povratka kulturnih dobara i otvaranja jugoslovenskih arhiva. Traži od vlasti da nastave s istraživanjem sudbine nestalih osoba iz ratova 90-ih, te poziva Srbiju da podrži stabilnost i teritorijalnu celovitost Bosne i Hercegovine i njen put prema EU.

Jozo Radoš u svojim amandmanima izražava zabrinutost "zbog protivevropske retorike iz redova vladajuće stranke u Srbiji", izražava zabrinutost vojnom saradnjom između Srbije i Rusije i zajedničkih vojnih vežbi na granici EU, kao i nabavke strateškog naoružanja od Rusije.

Radoš predlaže da se u tekst ubaci i zabrinutost zbog stanja u medijima u Srbiji, gde je, kako smatra, proces privatizacije doveo do koncentracije vlasništva nad medijima, te da su u najvećem delu završili u rukama predstavnika ili simpatizera političkih stranaka. Takođe, kako se navodi, osuđuje provladine tabloide koji objavljuju informacije "očito dobijene od obaveštajne agencije i drugih zaštićenih izvora" kako bi se pojačala kampanja protiv nezavisnih istraživačkih novinara.

Osudio je, dodaje se, i odlazak predsednika Tomislava Nikolića u Banjuluku na proslavu, prema njegovim rečima, neustavno proglašenog Dana Republike Srpske, te rehabilitaciju Draže Mihajlovića.