EU: Hapšenje Haradinaja dokaz da je dijalog nužan

Evropski diplomatski zvaničnici u Briselu su agenciji Beta nezvanično preneli da u Evropskoj službi za spoljne poslove, u kojoj je Angelina Ajnhorst zvaničnik zadužen za Balkan, postoji bojazan da bi "slučaj Haradinaj" mogao biti iskorišćen od snaga koje su protiv dijaloga.

Ovi izvori su rekli da treba stišati uznemirenje i tako odgovorili na pitanje kako gledaju na izjavu albanskog premijera Edija Rame da hapšenje Haradinaja može izazvati loše posledice po ceo region.

Rama je rekao da je Haradinaj bio "borac protiv agresora" i optužio EU "za dvojaka merila prema Srbiji i Kosovu" pošto sve oprašta Srbiji, dok kosovskim Albancima postavlja posebne uslove za viznu liberalizaciju i "stvara psihološku štetu svim Albancima koji su toliko doprineli velikom projektu evropskog mira i integracije".

Evropska služba za spoljne poslove, na čijem je čelu visoka predstavnica EU Federika Mogerini, je odlučna u nastojanju da dijalog ne samo opstane, već i da se upravo dogovor Beograd-Priština o pravosuđu vrlo uskoro dovrši, što je juče potvrdila i portparolka Maja Kocijančič.

Niko u EU nije doveo u pitanje odluku francuskog pravosuđa da ispita utemeljenost preko Interpola ispostavljene srpskog naloga za hapšenje bivšeg komandanta paravojne formacije kosovskih Albanaca, pod optužbom za ratne zločine, jer takvi zločini ne zastarevaju.

Zvaničnik francuske vlade je saopštio da hapšenje Haradinaja nema nikakvu političku pozadinu, već je to pitanje pravosuđa.

Mediji u Zapadnoj Evropi su s velikom pažnjom propratili hapšenje Haradinaja, i tako belgijski list Libr belžik piše da će to "iskomplikovati sređivanje odnosa između Albanaca i Srba".

List podseća da hapšenje Haradinaja "još od 2004. traži srpski sud, na osnovu 108 tačaka optužnice, uključujući ubijanje i mučenje Roma i Srba tokom ratnog sukoba na Kosovu".

Belgijski list navodi da je Haradinaja uhapsilo i ubrzo pustilo 2015. slovenačko pravosuđe, "ali je ovaj put to ozbiljniji slučaj, jer je Apelacioni sud u Kolmaru naredio pritvor u očekivanju da mu Beograd dostavi nužne dokumente za moguće izručenje".

Libr belžik navodi da su "američke i britanske službe smatrale Haradinaja važnim saveznikom tokom sukoba 1999, u vreme kad je sve bilo dobro samo da se sruši gazda Beograda".

Haški sud je Haradinaja prvi put, podseća list, osudio pa potom oslobodio, "a mnogi ključni svedoci su pronađeni mrtvi pod najblaže rečeno sumnjivim okolnostima, poput Kujtima Beriše, koga je u Crnoj Gori 2007. pokosio automobil".

"Haradinaj je konačno potpuno oslobođen krivice 2012, presudom koja izazvala negodovanje mnogih organizacija za odbranu ljudskih prava, uključujući Amnesti internešnel".

Libr belžik smatra da će od EU podsticani dijalog Beograd-Priština zapasti u velike nevolje, "pošto je već mesecima zakočen zbog odbijanja dela političke klase u Prištini da se uspostavi Zajednica srpskih opština, viđenu kao opasan oblik autonomije".

Francuski list Figaro prenosi i izjavu kosovskog premijera Ise Mustafe da je hapšenje Haradinaja "zabrinjavajuće, a mandat Beograda politički i neprijateljski" i da će izazvati sukobe i zategnutosti u regionu.

Francuska tv mreža Frans 24 posebno naglašava da je Haradinaj postao glavni politički protivnik premijera Hašima Tačija i da je "ljuti protivnik normalizacije odnosa sa Beogradom".

Švajcarski dnevnik Tan piše da je tokom suđenja Haradinaju u Hagu "najmanje devet ključnih svedoka optužbe ubijeno pod čudnim okolnostima".

"Oslobađanjem Haradinaja u novembru 2012. je okončan dugi sudski proces, ali sumnje i dalje postoje", napominje ženevski dnevnik.

"Srbija je tada govorila o ‘nameštenom' sudskom postupku a mnoge organizacije za odbranu ljudskih prava su dovele u pitanje oslobađujuću presudu".

Švajcarski dnevnik Tan navodi da je "jako malo izgledno" da francuski sud udovolji zahtevu srpskog suda za izručenje Haradinaja.

"Ali", kako zaključuje, "Haradinaj tu nije završio poslove sa sudovima jer novi specijalni sud za zločine OVK treba da obelodani prve optužnice idućih meseci".