Makalister: Srbija na pravom putu približavanja EU

Predstavljajući nacrt izveštaja o Srbiji pred Spoljnopolitičkim odborom EP, Dejvid Makalister je rekao je da će temeljna primena reformskih mera biti merilo uspeha u evropskim integracijama. Izveštaj podseća da je do sada otvoreno šest poglavlja i ističe dobru pripremu Srbije za pregovore.

"Želim da naglasim pozitivne tačke kao što su popravljanje opšte ekonomske situacije: dobre rezultate nekih ekonomskih reformi i veći privredni rast. Pozdravljamo i proevropsku orijentaciju Vlade formirane posle izbora, kao i politiku regionalne saradnje koja je u bliskoj vezi sa ličnim angažmanom premijera Vučića", naveo je Makalister. 

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju  je pred poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu naglasio da je Vlada Srbije napravila pozitivne pomake u okviru ekonomskih reformi u zemlji, rešavanja posledica migracione krize kao i u promiciji regionalne saradnje i pomirenja na zapadnom Balkanu.

"U 2017. godini Srbija mora da stavi fokus na jačanje vladine prava, jer korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj zemlje. Istovremeno, nedostaci u polju slobode medija i izražavanja moraju da se rešavaju kao prioritetna pitanja", izjavio je Makalister predstavljaući nacrt izvešataja o napretku Srbije u 2016. godini.

U izveštaju se navodi, kako je rečeno, kontroverzni događaj u naselju Savamala uz poziv da se slučaj brzo reši.

"Želimo da Srbija nastavi i pojača napore u oblasti vladavine zakona, verujemo da je važno da sloboda izražavanja i medija bude garantovana", naveo je Makalister.

U diskusiji koja je usledila, članovi Odbora gotovo su se jednoglasno složili da je Makalisterov izveštaj o Srbiji "pozitivan, izbalansiran, da ima objektivan i podsticajan ton" kada je reč o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU.

Predsednik parlamentarnog Odbora za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan pozdravio je napredak Srbije u godini za nama i izrazio uverenje da će se takav trend nastaviti i u 2017. godini.

"Nadam se da će proces pristupanja biti zasnovan na oceni postignutog, a da neće biti žrtva bilateralnih razmerica", naglasio je Kukan.

Njegov stav o neprihvatljivosti hrvatskih blokada na evrointegracionom putu Srbije podržala je i Tanja Fajon, kao slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Ivo Vajgl.

"Mislim da situacija između Srbije i Hrvatske sada treba da smiri, da počne neki bolji period u ovoj godini i da se izbegnu tenzije, a da Hrvatska može da pomogne na putu Srbije ka Evropskoj uniji", kaže Tanja Fajon, izvestilac za Srbiju grupe socijalista i socijaldemokrata

"Svedoci smo atmosfere koja se stvara, a koja podseća na kritične periode naše istorije. Tu su nepotrebni sukobi Srbije i Hrvatske, kao i blokade koje su usledile zbog toga. Hrvatski političari su rekli da neće ponavljati greške koje su slovenčki političari učinili kada je Hrvatska bila na putu ka članstvu u EU. Oni sada rade nešto mnogo gore", smatra Vajgl.

Istovremeno članovi Odbora za spolju politiku Evropskog parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca ocenili su da Srbija mora više da uradi na polju zaštite manjinskih prava, ali i kada je u pitanju istraga oko nestalih osoba tokom 1990-ih.

Oni su ponovo zatražili ukidanje zakona o regionalnoj jurisdikciji Srbije za ratne zločine kao i punu saradnju Beograda sa Tribunalom u Hagu i distranciranje Srbije od Rusije.

"Proces otvaranja prvih poglavlja je zapravo pozitivan pritisak na Srbiju u cilju stvarne transformacije zemlje. Na to ne bi trebali da gledamo kao na neku vrstu blokade", ocenio je hrvatski predstavnik u evropskom parlamentu Tonino Picula.

Pored pohvala koje je Srbija dobila na osnovu postignutog u 2016. godini, a koje su se na prvom mestu odnosile na ekonomski napredak, odnos prema migrantskoj krizi, ali i jasnu opredeljenost evrointegracionom putu zemlje i pomirenju u regionu, članovi Odbora za spolje poslove Evropskog parlamenta kao najvažniji posao za vlasti u Beogradu u nastupajućem periodu naveli su jače zalaganje na reformi pravosuđa, pogotovo na osiguranju nezavisnog sudstva, kao i jaču borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u zemlji.

Evropski poslanici ocenili su da je neophodno da se u Srbiji poboljšaju uslovi za rad ombudsmana i da se osigura sloboda medija i izražavanja.

Evropski poslanici imaju rok da do 18. januara podenesu svoje amandmane na nacrt izveštaja o Srbiji.

Tokom februara amandmani će biti usaglašavani kako bi se o konačnom tekstu Rezolucije o Srbiji glasalo u martu na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu.