"Okruženje": Problemi EU bez proširenja na Balkanu mogu biti samo veći

U emisiji “"Okruženje”", u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, rečeno je i da se Evropa suočava sa brojnim problemima, da joj nedostaje jasna i čvrsta vizija, ali da region treba da uzme aktivno učešće u rešavanju izazova sa kojima se Unija suočava i da se izbori za svoju evropsku budućnost.

Austrijski političar, predsednik Upravnog odbora Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, Hanes Svoboda kaže da je pre dve godine smatrao da je “raspad” Evropske unije besmislica, ali da su se stvari promenile, te da sada građani i oni koji odlučuju moraju da kažu “ne” i ne smeju da odustanu od Unije.

“Bilo bi ludo da odustanemo od EU i zato moramo da se prilagodimo”, rekao je Svoboda, navodeći da EU mora da se reformiše, jer nema dovoljno kreativne političare, dok građani misle da Brisel o svemu odlučuje.

Govoreći o proširenju, Svoboda kaže da zemlje Zapadnog Balkana moraju da sprovedu snažne reforme, ali i da vrše pritisak na sve države EU, ubeđujući ih da će bez proširenja problemi za Evropu biti samo veći.

Navodeći da je EU bila popustljivija prema zemljama koje su ranije pristupile Uniji, Svoboda je rekao da postoje i određene predrasude u regionu, ali i pogrešna perspektiva u zemljama Zapadnog Balkana da reforme sprovode zbog EU, a ne zbog sebe.

Govoreći o Rusiji, Svoboda kaže da nije saglasan sa politikom Vladimira Putina, ali da treba naći način da se Rusija vrati u evropski dijalog, jer je ta zemlja deo Evrope.

“Treba nam bezbednosni okvir za ceo kontinent”, naveo je Svoboda.

Bivši predsednik Hrvatske Stipe Mesić je rekao da, iako postoji dosta evroskeptika i onih koji misle da EU nema budućnost, Unija je milenijumski projekat koji mora živeti, jer isključuje rat u Evropi i omogućava razvoj kontinenta.

Smatra i da svet nema lidera sa jednom vizijom koji bi dao novu paradigmu, ali ističe da ne može da zamisli Evropu koja nije ujedinjena.

Navodi i da nije dobro što je EU dozvolila rast nacionalizma u novouključenim zemljama, ali i u starim članicama.

Mesić je rekao i da ne vidi pojačan ruski uticaj, a osvrnuo se i na izbor novog američkog predsednika, navodeći da bi, u slučaju da je izabrana Hilari Klinton, svet video novu Siriju, Libiju, dok je Donald Tramp poručio da SAD sa Rusijom mora da se dogovara i da Amerika ne sme rušiti režime i dovoditi sebi podobne.

Đukanović: Ne verujem u raspad EU 

Bivši premijer Crne Gore Milo Đukanović rekao je da ne veruje u raspad Evropske unije, ali da je ključni problem Evrope nedovoljno jasna i čvrsta vizija.

Kaže i da proširenje nije dominantna tema među glasačima u Evropi, što takođe govori o slabosti, te da zato treba osnažiti mišljenje da će Evropa biti jača ako bude ujedinjenija.

“Verujem da do raspada neće doći, da će se obnoviti snaga vizije evropskog ujedinjenja u interesu globalne konkurentnosti i zato verujem da će EU opstati”, rekao je Đukanović.

Kaže da to što u sledećih pet godina nijedna država Zapadnog Balkana neće postati članica EU nije opasno, već da taj period zemlje moraju pametno da iskoriste, ali i da Evropa razume važnost ujedinjenja.

Ističe e da je ovo vreme strateškog zaokreta balkanskih društava, jer “popločavaju društvo novim temeljem, koji se razlikuje od istorijskih temelja, obeleženog vanevropskim lutanjima i tumaranjima”, te da se evropske vrednosti usvajaju uprkos snažnim otporima.

Govoreći o NATO, Đukanović je rekao da je očekivao pritisak Rusije zbog globalnog zaoštravanja na relaciji Rusija-NATO i Rusija-EU, ali da to ni na koji način nije pokolebalo odlučnost Crne Gore, jer su evroatlantske integracije u najboljem interesu države.

Kriza u EU – ništa novo 

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai rekla je da kriza nije ništa novo u EU, ali da je svetu potrebna neka drugačija Unija.

Ona je rekla da u Evropi vlada vreme velike nesigurnosti, da EU izvozi krizu u naš region, poput migrantske krize, jačanja desnice i ksenofobije, što je dovelo do toga da se i u regionu evropska perspektiva deformiše.

Navodi i da se proširenje sada nastavlja po inerciji, da nema snage ni volje ni na jednoj ni na drugoj strani, te da se “Evropa pretvara da se širi, a mi se pretvaramo da istinski donosimo reforme”.

"“Unazad na nekoliko izbora u svim državama, građani biraju političke partije koje se deklarišu za evropski put i to je recept za dobijanje izbora, ali u nekim situacijama mi se čini da te političke partije ne veruju u evropsku budućnost niti su sposobne da kreiraju politiku na način da se društva reformišu"”, navela je Hedvig Morvai.

Dodaje i da Evropskoj uniji, sa svim svojim krizama, nije ni na kraj pameti da komplikuje trenutnu situaciju sa nekim novim članicama u bliskoj budućnosti, ali veruje da je šansa u tome da region uzme aktivno učešće u rešavanju problema u Evropi.

Ona je rekla da trenutna geopolitička dinamika može da utiče na evropsku budućnost zemalja Balkana i da je vreme da Evropa formuliše novu, ozbiljnu strategiju u odnosu na region.