Ova godina bila uspešna za poglavlje 24

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević istakla je da je dosta stvari drugačije posle otvaranja poglavlja, i da sada treba da naučimo načine praćenja i izveštavanja.

Kada su u junu otvorena poglavlja 23 i 24 krenuli smo u dublju implementaciju, a primena akcionih planova počela je dok je trajala priprema, objasnila je Miščevićeva.

Ukazala je da će Srbija dva puta godišnje, na svakih šest meseci, predavati izveštaj Briselu, kako bi ocenili naše ispunjavanje mera.

Takođe je ukazala da dokumenta u pregovaračkom procesu do otvaranja poglavlja nisu dostupna javnosti, ali da uvid javnost dobija čim se otvori poglavlje.

"Za nas transparentnost i inkluzivnost nisu strane reči, već smo dokazali da nam je partnerstvo potrebno u izradi dokumenata, i trudimo se da dokažemo da je još mnogo vrednije i u implementaciji mera akcionih planova", poručila je Miščevićeva.

Predsednik Pregovaračke grupe za poglavlje 24, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Zoran Lazarov istakao je da je 2016. bila uspešna godina vezano za ovo poglavlje, podsećajući da je, između ostalog, usvojen akcioni plan i da su otvorena poglavlja.

Prema njegovim rečima, akcioni plan Srbija je krenula da ispunjava i pre nego što je zvanično usvojen.

Lazarov je izrazio zadovoljstvo procentom, odnosno aktivnostima ispunjenja aktivnosti.

Neke aktivnosti, kako je dodao, nisu još realizovane, iz nekih opravdanih razloga, koji će biti uklonjeni.

Kao primere primene naveo je, između ostalog, formiranje Kancelarije za droge, usvajanje novog zakona o policiji, kao i zakon koji se odnosi na nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ono što nije urađeno 2016, prema njegovim rečima, biće punom parom urađeno iduće godine.

Neće se, kako naglašava Lazarov, biti rađeno samo na donošenje zakonskih i podzakonskih akata, već i obuci i jačanju opreme.

Podsetio je da je pre dva meseca u Srbiji boravila misija EU o granicama, koja je dala preporuke, koje su, prema njegovim rečima, nama vetar u leđa da ojačamo i osnažimo graničnu policiju i sve druge vlasti koje se bave upravljanjem granica.

Kada je reč o izveštavanju o ispunjenosti pripreme Akcionog plana Lazarov je objasnio da je format dogovoren sa Evropskom komisijom, i da će izveštaji biti podneti u januaru i junu.

Trenutno se, kako ukazuje, radi na pripremi prvog šestomesečnog izveštaja.

Taj izveštaj, kaže Lazarov, biće podnet u formi "semafora".

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU Sonja Stojanović Gajić istakla je da je radna grupa poglavlju 24 bila jedna od najaktivnijih, koja je imala deset sastanaka pre otvaranja, u želji da se što bolje pripremi i pregovori otvore što pre.

Ukazala je da je veoma bitno kako meriti uspeh i osmisliti svoje instrumente da se vidi da li reforme imaju efekte po živote građana.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 23 ukazao je da neke mere, za koje se smatralo da su u potpunosti ispunjene, nisu završene u potpunosti, te da davanje ocene ne održava ponekad pravo stanje.

S tim u vezi, naglasio je da, Srbija ne želi da šalje evropskim institucijama pogrešne signale.

"Polugodišnji izveštaj Srbije krajem januara"

Miščevićeva je najavila da će prvi polugodišnji izveštaj nakon otvaranja poglavlja 23 i 24 Srbija predstaviti EK krajem januara, a državama članicama će Komisija izveštaj predati u martu.

U izjavi novinarima Miščevićeva je rekla da još nije dogovoreno da li će za izveštaje o akcionim planovima, pre predstavljanja EK, biti konsultovano civilno društvo, ili tek nakon što Komisija bude predala izveštaj državama članice.

Prema njenim rečima, veoma je bitno uključenje civilnog društva.

Miščevićeva je istakla da nema ni znakova pitanja, niti neodumica kako ćemo izveštavati EU o sprovođenju akcionih planova za poglavlje 23 i 24.

Sami smo, kako je podsetila, odlučili da u praćenje i sprovođenje akcionih planova za ova dva poglavlja bude uključeno civilno društvo obzirom da postoje odlična iskustva u njihovoj izradi.

Prema njenim rečima, napravljeno je odlično partnerstvo, a podvlači da ovo nije proces samo za vladu već celo društvo.

Miščevićeva je ukazala da je važno pronaći najbolji mogući način za obezbeđivanje praćenja sprovođenja akcionog plana za poglavlje 24 i u kojoj meri će civilno društvo okupljeno u Nacionalnom konventu u tome učestvovati.

Istakla je da je bilo i biće grešaka, i da je zadatak da se one smanje na minimalan broj time što ćemo na početku primene akcionih planova konstatovati gde su najveći izazovi u kojima se problemi mogu pojaviti.