Dojče vele: "Neurotična" politika Hrvatske prema Srbiji

Umesto da susednim zemljama osvetli put ka EU, Zagreb im stavlja klipove u točkove, navodi se u tekstu.

"Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske, ima novi nadimak – Čokolinda. Na 25. godišnjicu bombardovanja Dubrovnika od strane jugoslovenske vojske, predsednica je posetila taj grad na Jadranu. U jednom vrtiću je delila čokolade. Kasnije, kada su čokoladice odavno bile pojedene, roditelji su primetili da se radilo o srpskim proizvodima. Mediji su napravili skandal, Grabar Kitarovićeva se izvinila. Žao joj je, rekla je, što nije poklanjala hrvatske proizvode. Čokogejt je tek jedna od iritacija između Hrvatske i njenih suseda. To su simptomi koji pokazuju da Hrvatska, novajlija u EU, nije u stanju da preuzme ulogu suverenog predvodnika i podrži srpske i bosanske komšije na trnovitom putu ka Briselu", piše Ernst.

Dodaje da se umesto toga koriste blokade.

"Kao što su ranije radile druge članice EU, i Hrvatska zloupotrebljava pravo veta kako bi rešavala bilateralne probleme. Zagreb je u martu uložio veto na otvaranje poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima kako bi primorao Srbiju na ukidanje zakona koji beogradskom pravosuđu daje nadležnost za ratne zločine u celoj bivšoj Jugoslaviji. Na nemački pritisak je Hrvatska u junu popustila tek da bi pola godine kasnije ponovo nalegla na kočnicu. Sada Hrvatska sprečava srpske pregovore o obrazovanju i kulturi jer su manjinska prava Hrvata u Srbiji navodno nedovoljna. U oba slučaja je Hrvatska usamljena u EU", ističe se u tekstu.

Mora se priznati da srpska vlada na hrvatske blokade uglavnom reaguje preko mere – pre svih glavni demagog Aleksandar Vulin, koji je uz to i ministar za rad i socijalna pitanja.

"Blokade Zagrebu materijalno ne donose ništa. Samo štete hrvatskom ugledu u očima Nemaca, Italijana i Austrijanaca, koji žele otvoren put integracije za Srbiju i Bosnu. Naravno da hrvatska opsesija Srbijom ima mnogo veze sa istorijom.

Današnje samopoimanje zemlja crpe se iz traumatičnog otcepljenja od Jugoslavije kojom su dominirali Srbi. Nisu dobrodošla podsećanja na zajedničku državu i nekadašnje bratske narode. Za razliku od Srbije i Bosne, na hrvatskoj televiziji gotovo da nema šou-biznisa iz susednih zemalja. Radije gledaju u smeru centralne Evrope, a Balkan pokušavaju da gurnu u zaborav", dodaje se u tekstu Noje cirher cajtunga.

Andreas Ernst analizu hrvatske politike nastavlja ovako: "Istovremeno se nužno registruje svako saopštenje iz Beograda – teško je zapušiti uši kada se govori istim jezikom. Iz toga proizlazi ono što je Frojd nazivao narcizmom malih razlika, koji neguju i Srbi i Bošnjaci: male razlike se ukrupnjavaju i kultivišu".

"Terapija bi se sastojala u sledećem: kroz samopropitivanje bez predrasuda svako bi utvrdio da je svojim komšijama veoma sličan – uz sve manje razlike. I tamo i ovamo političke partije deluju kao patronažni sistemi, institucije su slabe, sudovi neefikasni, korupcija raširena. U celom regionu slobodna trgovina sa partnerima iz EU nije samo blagoslov za slabe privrede, već je i pretnja za domaću proizvodnju", dodaje se u analizi.

Tekst u uglednom ciriškom listu se zaključuje da se "Hrvatskoj, koja zahvaljujući članstvu u EU ima jače karte, otvara mogućnost da igra ulogu mentora. Time bi mogla da poentira u susedstvu i kod važnih partnera u EU. Alternativa trenutnom neurotičnom ograničavanju od suseda ne sastoji se u upuštanju u novi jugoslovenski eksperiment. Ali se radi o tome da se regionalna politika vodi interesima da se povežu kapaciteti susedstva i tako nastupi prema EU i svima ostalima. Recimo, kada se radi o jadnoj infrastrukturi: danas se 400 kilometara pruge iz Beograda do Zagreba prelazi osam sati. Usput, isto je i kad se iz Zagreba ide za Beograd".

Devize, devize...

Evro je omiljena valuta u mnogim zemljama centralne i jugoistočne Evrope, prenosi austrijski dnevnik Prese pisanje agencije APA. Razlog je to što ljudi više veruju u evropsku monetu nego u domaću.

Austrijska nacionalna banka je u jednoj studiji pobrojala razloge za to: mnogi imaju loše sećanje na posrtanja sopstvene valute, na hiperinflaciju ili oduzimanje ušteđevine iz banke. Osim toga, piše u toj studiji, ljudi očekuju da evro u sledećih desetak godina postane zvanična valuta i u njihovim zemljama.

Prema studiji, u Srbiji više od polovine ljudi transakcije u vezi sa nekretninama obavlja u evrima. Dodaje se da je udeo te valute u svim transakcijama gotovim novcem u Srbiji čak 60 odsto.

U Makedoniji taj procenat iznosi 38 odsto, dok je na Kosovu i u Crnoj Gori evro zvanična valuta. Pre evra su već nemačka marka i šiling bile korišćene kao paralelne valute u tim zemljama, dodaje se u studiji.