Poslanici o događajima u Briselu, odnosima sa Rusijom i ubistvu Đinđića

Blokada otvaranja poglavlja 26 u pregovorima o članstvu Srbije u Evropskoj Uniji bila je tema i u Skupštini Srbije. 

Da li je rampa bila neizbežna i ko je još njome pretio, neka su od pitanja koja iz skupštine stižu na adresu predsednika Vlade.

"Ono što mogu da kažem jeste da nije samo Hrvatska primedbovala na otvaranje poglavlja 26, koliko ja znam, svi naši susedi su imali primedbe osim Mađarske, najviše kroz deo koji se tiče obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina", kaže Marinika Tepić, predsednica Odbora za evropske integracije.

Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov rekla je da se Vučić jučerašnjom odlukom da napusti Brisel poneo neodgovorno prema strateškom opredeljenju građana - ulasku Srbije u EU.

"Da li Vučić zaista misli da je strategija durenja, kao deca u osnovnoj školi, ozbiljna državna strategija i da li je moguće da smo prvi put čuli za te probleme (u vezi poglavlja 26) juče u Briselu. Da li smo možda mogli da ih predupredimo i rešimo", pitala je Aleksandra Jerkov.

"To su ljudi, koji nikada nisu izgovorili ništa što bi bilo realna alternativa Aleksandru Vučiću. Da je ostao u Briselu, rekli bi da se ponižava, a pošto se vratio u Srbiju ni to ne valja. Pa što oni nisu otputovali u Brisel, šta je to bilo koja stranka iz opozicije učinila da se poglavlja otvore, kaže  šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović.

Prema rečima šef poslaničke grupe SPS-a Đorđa Milićevića odluka Hrvatske da blokira otvaranje poglavlje 26 ostavlja "gorak ukus" jer je reč o političkoj odluci.

To što smo kandidat za članstvo ne znači da ćemo dozvoliti da nas bilo ko ponižava", kaže on.

Radikali nisu iznenađeni.

"Još jedna potvrda da Srbija nikada neće ući u EU, još jedna potvrda da poglavlja koja su otvorena nikada neće biti zatvorena", kaže Vjerica Radeta iz SRS-a.

Aleksandar Martinović kaže da nisu nikakvi evrofanatici, ali misli da bolje zajednice država u ovom trenutku od EU nema.

"A, opozicija traži da se o svemu tome govori i u Skupštini Srbije. Pozivaju predsednika Vlade da dođe u Parlament i da zajedno pokušaju da nađu rešenje", kaže Martinović.

O odnosima sa Rusijom i ubistvu Đinđića 

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj interesovao se za ubistvo nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića i ubistvo dvojice gardista u kasarni u Topčideru 2004. godine.

On je pitao ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića zašto MUP ne preduzima ozbiljne korake na planu rasvetljavanja nekih od najpoznatijih ubistava od 2000. godine, a u prvom planu ubistva đinđića i ubistva dvojice gardista.

Šešelj je kazao i da je uloga Nebojše Čovića u zaveri ubistva Đinđića bila veoma velika i da sada "imamo neoborive dokaze".

On je govoreći o smrti gardista rekao da je očigledno da je Vuk Jeremić učestvovao u zataškivanju ubistva, ali je naveo da je Jeremićeva uloga u tome bila minimalna.

"Ne može mu uloga biti veća od uloge Borisa Tadića (tadašnjeg predsednika Srbije) u čijem kabinetu je on tada civilno služio vojsku.

Kako je naglasio, najvažnija je uloga Tadića i "monstruoznog Mikija Rakića" koji stoji iza svih nameštaljki i afera plasiranih protiv političkih protivnika.

Naveo je i da zna da su naprednjaci zahvalni Rakiću i da on ima zasluga za formiranje SNS, ali ih je pozvao da sada razjasne njegovu ulogu pošto je "mrtav i ne može da podlegne odgovornosti".

Šešelj je kazao i da je svrha prozivanja Jeremića bila da se politički diskvalifikuje i da je to postignuto i da sada treba rešiti ubistvo dvojice gardista.

Šefa poslaničke grupe Dveri Boška Obradovića interesovalo je zašto Srbija nema kancelariju za saradnju sa Rusijom, a ima sa Evropskom unijom i "zašto ne smemo da poboljšamo stratešku saradnju sa Rusijom već moramo da trpimo i dalje ucene i pritiske iz Brisela".

Pitao i da li je Vučić "amnestirao NATO zločine" i da li planira da uvede Srbiju u NATO i tražio objašnjenje zašto humanitarci iz rusko-srpskog centra u Nišu ne mogu da dobiju diplomatski imunitet koji su dobili "Vučićevi NATO prijatelji".

Obradović je pitao Vučića i kada će biti rešeni problemi radnika Industrija kotrljajućih ležaja (IKL) koji je u stečaju, a kojima nisu isplaćene zarade, nije povezan staž i pitao šta će biti sa imovinom tog preduzeća.

Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Marinika Tepić pitala je u kom svojstvu je ministar za rad, zapošljavanje i boračka pitanja Aleksandar Vulin otvorio prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama.

Tražila da joj Vulin kaže odakle mu podaci da u Srbiji ima 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina i 39 mešovitih, i 76 kanala koji emituje 8.000 programa na jezicima nacionalnih manjina i 103 radio stanice na kojima se emituje 110.000 sati programa na jezicima nacionalnih manjina.