Faktor plus: Vučić bi dobio 52, Nikolić 32 odsto glasova

Prema tom istraživanju, na izborima bi glasalo 49 odsto ispitanika, dok je 28 odsto njih reklo da ne bi izašlo na birališta, a 23 odsto je u anketi odgovorilo da ne zna da li bi izašlo na izbore.

Kako je rekao direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić, budući da kandidati još nisu poznati i još se o tome nagađa, "stabilan broj građana smatra da im je obaveza da izađu na izbore".

U istraživanju su date dve varijante – po prvoj da je kandidat na predsedničkim izborima Aleksandar Vučić, a po drugoj Tomislav Nikolić.

"Kada bi Vučić bio kandidat, on bi najverovatnije ostvario pobedu u prvom krugu, dok bi Nikolić takođe mogao da računa na dosta glasova, ali manje od Vučića i pitanje je šta bi bilo u drugom krugu", rekao je Pejić na konferenciji za novinare.

Ukoliko bi kandidat SNS-a na predsedničkim bio Vučić, drugoplasirani bi bio Vojislav Šešelj koji bi prema istom istraživanju mogao da računa na 14 odsto glasova, a Vuk Jeremić bi bio treći sa 12 odsto glasova.

Dragan Šutanovac mogao bi da računa na sedam odsto glasova građana, Saša Janković na šest, Boško Obradović na pet odsto, a Saša Mirković na dva dosto.

Ukoliko bi kandidat bio Tomislav Nikolić, situacija bi kako kaže Pejić, bila nešto drugačija, i on bi mogao da računa na 32 odsto glasova, potom Vuk Jeremić na 19 odsto, a Vojislav Šešelj u tom slučaju na 17 odsto.

Dragan Šutanovac bi imao osam odsto glasova, Boško Obradović i Saša Janković po sedam, Milan Stamatović tri odsto, koliko i Saša Mirković.

Na pitanje u kojoj meri su zainteresovani za predsedničke izbore, 12 odsto je odgovorilo da su zainteresovani u velikoj meri, 17 odsto građana je reklo da nije uopšte zainteresovano, delimično zainteresovanih je 21 odsto, a delimično nezainteresovano je 23 odsto.

Ni zainteresovanih – ni nezainteresovanih je 27 odsto.

Na pitanje da li bi trebalo održati vanredne parlamentarne izbore zajedno sa predsedničkim, 43 odsto ispitanika je odgovorilo odrečno, 21 odsto potvrdno, dok je 36 odsto reklo da ne zna, odnosno nije iznelo stav.

"Građani sada nisu preterano zaintersovani za same parlamentarne izbore, ali situacija na terenu može da pokaže drugačiju sliku nego sada što se vidi iz istraživanja, i da ih možda i animira", istakao je Pejić.

Rejting stranaka 

Što se tiče rejtinga stranaka, Pejić je izneo da je istraživanje pokazalo da SNS i dalje zauzima dominantnu poziciju 51,4 odsto podrške, odnosno da, kako je rekao, "nema oštećenja biračkog tela koje glasa za tu opciju", SPS uživa 10,8 odsto podrške, a SRS 8,9 odsto.

Pokret "Dosta je bilo" podržava sedam odsto građana, a DS šest odsto.

Ostale stranke bile bi ispod cenzusa, dodao je Pejić.

Na pitanje da ocene ministre posle 100 dana rada Vlade Srbije, najbolje ocene dobili su Aleksandar Vučić, a zatim Nebojša Stefanović.

Potom za njima, isto su ocenjeni Zlatibor Lončar, Ivica Dačić, Milan Krkobabić. Za njima je približnu ocenu dobila i Zorana Mihajlović. Iste ocene dobili su potom Ana Brnabić, Goran Knežević, Rasim Ljajić.

Posle njih slede Jadranka Joksimović i Dušan Vujović. Isto su ocenjeni Zoran Đorđević i Branislav Nedimović.

Potom po ocenama slede ih Mladen Šarčević, Vanja Udovičić, Aleksandar Vulin, Nela Kuburović, Vladan Vukosavljević, Aleksandar Antić, a na poslednjem mestu po ocenama je Slavica Đukić Dejanović.

Na pitanje šta za njih predstavlja pristupanje Srbije EU, 59 odsto u tome vidi gubitak Kosova, 57 odsto poštovanje reda i zakona, a 56 odsto finansijsku podršku Srbiji. Za 45 odsto ispitanih to znači bolji život, za 38 odsto gubitak suvereniteta i nacionalnog identiteta.

Dodatno učvršćivanje odnosa sa Ruskom Federacijom za 56 odsto učesnika ankete znači vojnu sigurnost, 51 odsto u tome vidi pogoršavanje odnosa Srbije sa zapadnim evropskim državama i SAD, a za 48 odsto to je šansa za razvoj srpske ekonomije.

U anketi je, kako je rečeno na konferenciji za novinare, učestvovalo 1.180 ispitanika, sprovedena je metodom slučajnog izbora, a prikupljanje podataka obavljeno je u periodu od 1. do 8. decembra.