Markešš: Srbija može da pomogne u političkom dijalogu u regionu

Markešova je u intervjuu Tanjugu rekla da je dijalog Beograda i Prištine sredstvo za taj politički dijalog u regionu, znajući istoriju regiona i njegove geostrateške aspekte, naglasivši da biti članica EU znači pre svega biti demokratska država koja doprinosi miru u regionu.

Državna sekretarka Portugala najavila je da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić posetiti Portugal u januaru 2017. i ocenila da je to dobra prilika da se prodube odnosi između dve zemlje - kako politički, tako i ekonomski i kulturni.

"Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU, pa je takav dijalog uvek pozitivan jer omogućuje uspostavljanje zajedničkog gledišta što se tiče procesa evropske izgradnje", istakla je Markešova, koja je bila funkcioner Evropske komisije od 1994. do 2015. godine.

Osvrnuvši se na proširenje Unije, ona je primetila da to nije tema koja budi entuzijazam kod evropskih građana jer, kako kaže, ponekad neki padnu u iskušenje da poveruju kako su mnogi izazovi sa kojima se EU danas suočava se tiču proširenja, ali naglašava da pridruživanje EU pomaže da se učvrsti demokratija u zemlji.

U tom kontekstu, Markešova podseća da je EU oformilo šest zemalja 1957. potpisivanjem Rimskog ugovora, nakon čega se Unija uvećavala, a većina zemalja su, kao na primer Portugal i Španija, pa čak i Grčka, posle procesa demokratizacije zatražile pristupanje.

"U slučaju Portugala, jasno je da je pristupanje EU omogućilo da se učvrsti demokratija, a takođe je stvorilo uslove za ekonomski razvoj zemlje. To moramo imati na umu kad govorimo o novim proširenjima, jer je 2004, kada su u Uniju primljene zemlje centralne i istočne Evrope, većina tih zemalja bila u procesu izgradnje demokratskih institucija unutar svakog od tih društava", rekla je Markešova.

Pridruživanje EU je pomoglo u učvršćenju demokratije u tim zemljama, dodaje Markešova, navodeći da su stubovi demokratije - sloboda mišljenja i medija, građanska prava, podela vlasti - najvažniji principi EU.

"Kada u EU imamo mnjenje koje je rezervisano u pogledu daljeg proširenja, očigledno je da proširenje treba shvatiti kao instrument", istakla je portugalska državna sekretarka.

Markešova ukazuje i da ulazak jedne zemlje u EU treba da pruži doprinos rešavanju nekih problema, a ne da stvara nove probleme, a kao primer navodi pitanje izbeglica i migracija.

"Te zemlje mogu da sarađuju sa EU i obrnuto u potrazi za evropskim rešenjem za taj problem. EU upravo izgrađuje evropsku migracionu politiku i treba razviti strategije saradnje između EU i zemalja kandidata za članstvo sa zemljama iz kojih izbeglice i migranti potiču i sa tranzitnim zemljama", kaže Markešova.

Prema njenim rečima, za EU je važna i politika susedstva koja može pomoći u rešavanju problema migracija i kretanja izbeglica u Evropi.

Glavni izazov je, ističe ona, stvaranje uslova u zemljama porekla migranata i izbeglica kako bi oni mogli tamo da žive jer "kada ima ratova, a nema ekonomskih i socijalnih uslova, nema zdravstvenog i obrazovnog sistema, nema posla, ljudi te uslove traže drugde, pa je zato saradnja EU sa tim zemljama veoma važna i potrebna".

Govoreći o izazovima sa kojima se Evropa suočava, Markešova podseća da je Evropa oduvek bila pred izazovima, ali ukazuje da smo danas suočeni sa "ogromnom koncentracijom izazova".

"Nadamo se, a u tom cilju pravimo i analize i iznosimo predloge, kako bi EU mogla, još jednom, da odgovori na izazove sa kojima je suočena", kaže ona.

Što se tiče populističkih pokreta i krajnje desnice oni su, objašnjava Markešova oslanjajući se na analize, umnogome rezultat činjenice da postoji čitava jedna margina u društvu koja je skrajnuta u procesu globalizacije, i to su ljudi koji su najpogođeniji globalizacijom.

"Zato je veliki izazov Unije da usvoji politiku koja može da unapredi investicije, ekonomski rast, zapošljavanje, a da pri tom ne stvori nove razlike. To znači da treba imati politiku koja može da, u širokom smislu, integriše te ljude u velikim izazovima EU, nestvarajući nova razilaženja", naglašava portuglaska državna sekretarka.

Kako dodaje, u tom cilju EU mora da preduzme političke mere što je, podseća, veoma teško s obzirom na njenih 500 miliona građana, 28 zemalja članica i ogromnu raznolikost u političkom, kulturnom, istorijskom i ekonomskom smislu.

"Ta raznolikost je bogatstvo Unije, a kada Unija donosi političke odluke, mora imati na umu sve svoje građane, pre svega izbegavajući stvaranje novih razilaženja. Socijalno i ekonomsko spajanje, solidarnost i mir postaju ključne reči Evropske unije", zaključila je Markešova.