Poslanici o izmenama Krivičnog zakonika, polemika o Srebrenici

Na dnevnom redu zasedanja su bili i Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koje je podnela Vlada Srbije.

Raspravu u Skupštini Srbije obeležila je polemika između šefova poslaničkih grupa SRS-a i LDP-a, Vojislava Šešelja i čedomira Jovanovića, o izmeni Krivičnog zakonika i uvođenja kažnjavanja negiranja genocida.

U vezi sa tim, Šešelj i Jovanović su ukrstili stavove o Srebrenici, ali se povela rasprava i o ubistvu premijera Zorana Đinđića, prenosi Tanjug.

Šešelj je rekao da negiranje zločina mora biti dozvoljeno kao kritika sudske vlasti i da će na svakom mestu dokazivati bolje od bilo kod pravnika da u Srebrenici nije bilo genocida.

On je kazao da u Srebrenici nije bilo genocida iz tri razloga, navodeći da su tamo streljani samo ratni zarobljenici i da nijedna žena i dete nisu ubijeni.

"Možda svi zarobljenici nisu bili vojnici, ali su bili za rat sposobni. Ja to ne opravdavam. Ja to osuđujem i kao ogroman zločin i kao ogromnu sramotu koja je naneta srpskom narodu. Dakle, ne odobravam, ali se ne može nazvati genocidom", kazao je Šešelj.

Prema njegovim tvrnjama, "ne može da se kaže da je ubijeno 7.000, a nije, ubijeno je negde oko 1.200".

"Da je 7.000 ubijeno, to nije znatan broj u odnosu na zaštićenu grupu, a zaštićena grupa su muslimani BiH kojih je po popisu iz 1991. bilo dva miliona i 181.000, otprilike", rekao je Šešelj. Naveo je da ne može biti genocida, jer nije dokazana specifična namera.

Poslanici Srpske radikalne stranke su danas nosili bedževe na kojima je pisalo: U Srebrenici nije bilo genocida.

Jovanović je rekao da "poslanik Šešelj ima pravo da vodi svoju politiku, ali ni u jednom trenutku institucija, u kojoj smo svi zajedno, ne sme zanemariti obavezu koju ima prema ovom društvu, da štiti sistem vrednosti".

Lider LDP-a je naveo da "to nije priča o Srebrenici, da nije priča o Podujevu, već tema na kojoj se vidi da li smo mi ljudi ili one životinje koje su nam nanele tako veliku sramotu koje se stidimo mi, a sutra naša deca, ukoliko ne napravimo razliku".

Jovanović je podsetio da je usvojena Rezolucija o Srebrenici i da ona obavezuje parlament, rekavši da ne želi oko toga da se svađa i da to nije platforma na kojoj LDP gradi svoju politiku.

"Ali svoju decu moramo vaspitavati na drugačiji način nego što smo vaspitavani mi. Da se u ovoj zemlji ludilo sankcionisalo ne bi bilo tog 'zida plača' ispred skupštine i ne bi crveneli kao što crvenimo kada pogledamo šta su neki među nama uradili nanoseći najmanju štetu sebi, a posebno veliku i trajnu štetu našem narodu", rekao je Jovanović.

Laž je da tamo nisu sahranjivana deca, rekao je on i napomenuo da je ovog jula tamo sahranio dete od 10 godina, ovog jula, sa ocem.

Šešelj je uzvratio rečima da "to što Čeda izmišlja da je nekog sahranio, možda je, ali bi se postavilo pitanje da li je to lice muslimanske nacionalnosti, srpske, hrvatske ili neke četvrte. Ima osnova sumnje da su negde nalažene i životinjske kosti pa su tamo sortirane kao da su ljudske".

Jovanović je replicirao rekavši da će "tu stati" i da ne želi da daje povod za ponižavanje skupštine i čitave zemlje.

Pošto je u više konteksta spomenuto i ubistvo premijera Đinđića, Šešelj je rekao da je SRS veoma zaintresovana da se razjasni ubistvo Zorana Đinđića, rekavši da do tada mafija neće biti slomljena.

Jovanović je takođe izrazio nadu da nije u pravnom smislu stavljena tačka na sve što se vezuje za 12. mart 2003. i da će se završiti postupak koji je još otvoren, a u vezi je sa političkom pozadinom ubistva i tragedije Zorana Đinđića.

Sednica Skupštine Srbije bila je nakratko prekinuta zbog verbalnog "okršaja" poslanika pokreta "Dosta je bilo" i Marjana Rističevića iz SNS-a.

Povodom pokazivanja fotografija na kojima je poslanik DS-a Dragan Šutanovac, lider demokrata se oglasio na Tviteru ocenivši da predsednica parlamenta ili ne zna da razlikuje nasilje u porodici i "tradicionlani klupski perfomans", ili ima "zle namere".

Podrška Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici

U završnim govorima današnjeg zasedanja, ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa najviše su govorili o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.

Poslanici su se načelno saglasili da je taj zakon neophodan, ali da je problematično to što nije do detalja razrešen i da izaziva zabrinutost kod onih koji treba da ga sprovode.

Iz opozicije su ocenili da nije jasno gde će nasilnik boraviti i pod kakvim nadzorom kada bude udaljen iz porodičnog stana, kao i na koji način će biti izvedena obuka onih koji zakon treba da sprovode.

Poslanici smatraju i da je potrebno da Zakon što pre po izglasavanju stupi na snagu.

Balša Božović iz DS-a ocenio je da zakon mora da bude donet, iako nije najsavršeniji, a da će kasnije biti ispravljan po potrebi i da je to zakon koji menja društvo u Srbiji.

Predsednik i šef poslaničke grupe pokreta Dveri Boško Obradović rekao je da neki članovi Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, zbog toga kako su široko koncipirani mogu da budu zloupotrebljeni.

Vladimir Đukanović iz vladajućeg SNS-a rekao je da je rasprava u parlamentu bila konstruktivna i pozvao nadležne organe da kazne svakog nasilnika a Ministarstvo pravde da nađe mehanizam i za rešenje problema nasilja nad muškarcima, koji se stide da, kada ga trpe, nasilje prijave.

Poslanica pokreta "Dosta je bilo" Tatjana Macura kazala je da nikako nije smela biti objedinjena načelna rasprava o zakonima o sprečavanju nasilja u porodici, izmenama Krivičnog zakonika, suzbijanju organizovanog kriminala i oduzimanju imovine stečene kroz kriminalna dela.

Dodala je da joj nije jasno zbog čega centri za socijalni rad neće dobiti prekopotrebnu obuku kada je reč o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.

Ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je da je opozicija konstruktivno učestvovala u raspravi i ponudila neka dobra rešenja i da će nastojati da predlozi zakona budu poboljšani kroz amandmane i da će ako se kroz primenu budu pokazali nedostaci Zakona o sprečavanju nasilja u porodici on blagovremeno biti prilagođen.

Dodala je da će primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i dela Krivičnog zakonika, koji se na taj Zakon odnosi, početi šest meseci nakon objavljivanja u Službenom glasniku, kako bi oni koji treba da ga sprovode, mogli da se pripreme za to.

Sednica će biti nastavljena sutra u deset razmatranjem Predloga odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.