Švedska daje tri miliona evra za pripremu poglavlja 27

Ambasador Švedske Jan Lundin kaže da je reč o paketu od 2,8 miliona evra koje će dovesti do bolje pregovaračke pozicije Srbije za poglavlje 27, navodeći da se radi o ekološkoj budućnosti Srbije, te da se mora mnogo više pažnje obratiti na kvalitet vode i zemljišta.

"To nije samo u interesu Srbije, nego i Švedske i celog sveta. Radićemo dalje zajedno. To će pomoći članstvu Srbije u EU za nekoliko godina", rekao je Lundin.

Prema njegovim rečima, vrlo je bitno ispravno planiranje izgradnje potrebne infrastrukture u oblasti zaštite živiotne sredine.

"Ako se počne sa prevelikim ambicijama onda može da se desi da Srbija ne bude u stanju da implementira ono što je obećala EK i to može da dovede do problema kasnije. Ovde se radi o planiranju kako se ne bi obećalo više nego što je fizički moguće. Govorimo o procesu koji traje decenijama", naveo je ambasador Švedske.

Navodeći da Švedska mnogo radi na sprovođenju agende 2030 o održivom razvoju, koje su usvojile UN prošle godine, Lundin je rekao da se ta agenda odnosi na ceo svet, te da je potrebno da imamo ekološki zdravu Evropu, čije je Srbija deo.

"Propisi EU u ovoj oblasti su meta koja se stalno kreće jer se standardi povećavaju svake godine", istakao je Lundin.

"Imamo najvažniji strateški dokument sa planovima za poglavlje 27"

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i životne sredine Stana Božović rekla je da Srbija ima najvažniji strateški dokument sa akcionim planovima za sve oblasti životne sredine, odnosno za poglavlje 27.

"Vlada Srbije je u septembru prošle godine usvojila ovaj dokument. Signali iz Brisela su takvi da je pregovaračka grupa uradila sve što je do nas na najbolji mogući način, Dobili smo sve pohvale i mi čekamo otvaranje tog poglavlja", kaže Božovićeva.

Prema njenim rečima, oblast životne sredine je podeljena u deset komponenata, a najveći izazov za Srbiju je Direktiva o vodama, koja uključuje prečišćavanje otpadnih voda, vodosnabdevanje, vodovod i kanalizaciju.

"Moramo da izgradimo 320 postrojenja za prečišćavanje voda u Srbiji. Trenutno prečišćavamo negde oko osam odsto voda, a naša obaveza je kao države da to bude od 99 do 100 odsto", navela je državna sekretarka.

Kako kaže, trenutno je u Srbiji oko 44 takvih postrojenja, od kojih njih pet, šest rade po standardima EU, što znači da Srbiju u narednih 25 godina čeka izgradnja ovih postrojenja.

Druga važna direktiva, kako je navela, jeste pitanje upravljanje otpadom, gde su poznati rokovi i planovi.

"Trenutno recikliramo pet odsto komunalnog otpada, a naš cilj je da to bude 50 odsto. U Srbiji se godišnje generiše oko 2,5 miliona tona otpada, samo pola miliona završi u sanitarnim deponijama, dva miliona završi na smetlištima, znači da nas kao društvo čeka ogoroman i naporan posao", navela je Božovićeva.