Završena rasprava o izmenama Zakona o visokom obrazovanju

Poslanici Skupštine Srbije složili su se da takozvanim starim studentima treba produžiti rok za završetak školovanja još dve godine, polemika se povela o tome da li to treba da važi i za studente magistarskih i doktorskih studija, ali se na kraju došlo do zajedničkog stava - i njima treba "produžetak".

Ipak, deo opozicije nije bio najzadovoljniji time što je prihvaćen amandman šefa poslaničke grupe SNS-a Aleksandra Martinovića koji tako nešto predviđa, a ne njihov, koji je, doduše, imao isti cilj.

"Najviše amandmana je bilo na ovaj prvi član, ali nekako, gle čuda, prihvaćen je amandman šefa najveće poslaničke grupe, iako su drugi amandmani bili gotovo istovetni", primetio je poslanik SDS-a Marko Đurišić.

On je ukazao da su poslanici 2014. predlagali da se rok za doktorske i magistarske studije produži do školske 2017/2018. i da je tada to odbijeno, a da se danas prihvata.

"Voleo bih da čujem argumentaciju, zašto je to tako", pitao je Đurišić i još jednom zatražio od resornog ministra da mu kaže "o koliko se ljudi radi".

Slične tvrdnje je iznela i poslanica SRS Vjerica Radeta. "Skoro sve poslaničke grupe, znam za SRS, podnele su amandman koji je u tekstu istovetan sa amandmanom Aleksandra Martinovića, koji je prihvaćen", rekla je ona tokom rasprave u pojedinostima na predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju.

Nezadovoljstvu opozicije u vezi sa načinom donošenja amandmana pridružio se i lider Dveri Boško Obradović. Vlada je, smatra on, trebalo da u fusnoti napomene da usvaja mišljenje svih narodnih poslanika.

Tokom rasprave Obradović je ocenio da je ministar "zaboravio" na studente posle diplomskih studija, koji su upisani po starom programu, kao i na "bolonjce" upisane 2006, 2007 i 2008. godine i da su izmene naravljene zbog pritiska i straha od tužbi.

"Buru" u skupštinskoj sali pokušao je da umiri poslanik naprednjaka Ljubiša Stojmirović koji je pomirljivo rekao da nije bitno čiji je amandman prihvaćen i da se ne može prihvatiti svih desetak.

On je pokušao i da delimično odgovori na pitanje zašto baš Martinovićev, a ne nečiji drugi amandman:

"Možda je najstručije urađen. Možda je i pravnički i stilski urađen onako kako treba", konstatovao je on.

Prema rečima bivše ministarke poljoprivrede, a sada poslanice SPS-a Snežane Bogosavljević-Bošković, njima nije važno ko je autor amandmana.

"Važno nam je da ideja i suština budu prihvaćeni, a ideja je naša. Slažem se i sa ocenom da je to bila ideja većine poslenika", rekla je Bogosavljević-Bošković.

I stav Pokreta "Dosta je bilo" je da se rok studentima magistarskih i doktorskih studija omogući isti tretman kao i drugim studentima kojima je rok za završetak školovanja istekao.

Polemika o amandmanu Martinovića  

Za reč se javio i Martinović, koji je pojasnio da je amandman on potpisao i predložio, ali da je to učinio u ime poslaničke grupe SNS, a ne u lično ime.

"Došli smo do zajedničkog rešenja i poslanička grupa SNS, resorno ministarstvo i vlada, da treba primeniti isti režim i na studente osnovnih studija i na studente magistarskih studija i na studente doktorskih studija", rekao je on.

Primetio je i da ti amandmani nisu baš isti i kao primer naveo predlog poslanice DS-a Gordane Čomić.

"Mišljenja sam da je vlada dobro postupila što je usvojila amandman SNS, a ne koleginice Čomić. Mi sve studente u Srbiji dovodimo u isti položaj, nikome ne ostavljamo onu zapetu - ukoliko izrada disertacije zahteva višegodišnji naučni rad", bio je precizan šef poslanika SNS, ali mu je Čomićeva odmah replicirala.

Ona je odgovorila da njen amandman nije suprotstavljen onom koji je usvojen, kao i da nije tvrdila da je identičan, ali je takođe navela da nema ništa protiv što je usvojen Martinovićev.

Njen stranački kolega Balša Božović našao je kompromisno rešenje rekavši da je važno da se reši problem, a ne da se političari prepucavaju - "ovo je moj amandman, ovo je tvoj amandman, ovo je amandman SNS".

"Mi sada apelujemo na to da se svaki sledeći put ovakve situacije rešavaju ukoliko ne možemo da se dogovorimo sa ministarstvom ili u plenumu, da Odbor za obrazovanje bude taj koji će predlagati amandmane, koji će biti jednoglasno usvojeni", rekao je Božović.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je u načelnoj raspravi da se izmene odnose na oko 4.000 takozvanih starih studenata, ali ne i na postdiplomce, što se može ispraviti amandmanima.

Rekao je da razume razloge studenata koji nisu uspeli da diplomiraju i objasnio da nisu svi fakulteti u isto vreme primenili prethodni zakon, pa su studenti dovedeni u neravnopravan položaj.

Izmenama Zakona o visokom obrazovanju produžava se rok studiranja starim studentima za dve godine.

One treba da omoguće studentima koji su od 2006. do 2014. upisali prvu godinu studija da zadrže pravo studiranja na budžetu godinu dana po isteku redovnog trajanja studiranja.

Po usvajanju izmena Zakona biće omogućeno studentima da se u narednoj godini finansiraju iz budžeta, ako su u školskim 2014/2015. i 2015/2016. ostvarili 48 ESPB bodova.

Sednica je počela postavljanjem poslaničkih pitanja.