Makalister: Srbija mora znati da je EU ujedinjena po pitanju sankcija Rusiji

"Srbija je po mnogim pitanjima veoma bliska sa EU, ali po pitanju Rusije postoje razlike", rekao je Dejvid Makalister u intervjuu za Tanjug.

Makalister je podsetio na činjenicu da poglavlje 31 u okviru pristupnih pregovora predviđa da svaka zemlja koja želi da postane članica mora, korak po korak, da se usaglasi u spoljnoj i bezbednosnoj politici sa EU.

"Srbija je do sada imala visok stepen harmonizacije sa politikom EU. Posebno bih pohvalio srpski doprinos u vojnim misijama EU", rekao je Makalister.

Ipak, podsetio je, Rusija je aneksijom Krima masivno prekršila međunarodno pravo, na šta je EU imala odgovor, ali se Srbija nije pridružila mehanizmu sankcija, što Brisel mora da prihvati.

"Poštujem odluku Srbije, ali ona mora da zna da je EU ujedinjena", naglasio je Makalister.

Izrazio je uverenje da srpsko-ruski odnosi mogu biti most do ponovnog uspostavljanja boljih odnosa EU i Moskve. 

"Otvoriti sva spremna poglavlja"  

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je izrazio nadu da će dalja poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom biti otvorena do kraja godine, naglašavajući da bi sva koja su tehnički pripremljena trebalo da budu i otvorena. 

Makalister je ocenio da je Beograd na dobrom putu, jer su prva poglavlja već otvorena, a među njima i dva veoma važna, 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava.

Upitan da li je EU jedinstvena po pitanju pristupanja Srbije, budući da je Hrvatska ponovo najavila blokadu, Makalister je rekao da su sve zemlje članice ujedinjene, i da svih šest država Zapadnog Balkana ima evropsku perspektivu.

"Srbija je ostvarila veliki napredak time što je započela pregovore, a zatim i otvorila poglavlja. Kako će izgledati dalji napredak, zavisi od svih članica EU. Do sad je Hrvatska prihvatala sva otvaranja poglavlja", podsetio je izvestilac.

Makalister je poručio da srpsko-hrvatska pitanja treba da se rešavaju bilateralno, dok samo ona pitanja koja su od evropskog značaja mogu biti rešavana u Briselu ili Strazburu.

"Svima je u interesu da svih šest država regiona, pre svega velika zemlja Srbija, idu proevropskim kursom. Želimo trajnu političku i ekonomsku stabilnost, nastavak dobrosusedskih odnosa. Svi možemo dati doprinos time što podržavamo proevropske snage", rekao je Makalister.

"Važno je da se napreduje u ključnim pitanjima"  

Na pitanje šta očekuje od izveštaja o napretku koji priprema Evropska komisija, Makalister je rekao da se na njemu trenutno radi, i da će se njegov izveštaj Evropskom parlamentu oslanjati na saznanja Komisije.

"Polazim od toga da će Evropska komisija imati konstruktivno-kritički izveštaj o stanju u Srbiji. Pohvaliće gde je protekle godine bilo napretka, ali će, sa druge strana, dati i važne konstatacije gde su potrebni dalji napori", rekao je izvestilac Evropskog parlamenta.

"Važno je da se napreduje u ključnim pitanjima – vladavine prava, ekonomskih reformi, ali i dalje normalizacija odnosa sa Prištinom, od koje, napominje Makalister, zavisi napredak na putu ka EU i Beograda i Prištine.

"To znači da obe strane moraju da se pridržavaju svojih prava i obaveza i da ne smeju međusobno da se blokiraju na putu ka EU", rekao je Makalister.

On je dodao da se "ne sme dogoditi da jedna strana svesno blokira drugu", a ako to ipak bude slučaj, analiziraće se detaljno ko snosi odgovornost.

Na pitanje da li je zadovoljan napretkom naše zemlje ostvarenim od prethodnog izveštaja, Makalister je rekao da je u Srbiji u poslednjih 12 meseci bilo pozitivnog razvoja – održani su parlamentarni izbori, Srbija je dobila stabilnu vladu, sa stabilnom većinom.

Želeo bi, kako je rekao, da se vlada i opozicija sada zajedno bore za napredak zemlje i nastavak reformi koje su započete.

"Otvaranje poglavlja 23 i 24 bio je važan korak, jer je reč o vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa. Poželeo bih vladi da hrabro napreduje i preduzima dalje reformske korake, a sve evropske institucije su spremne da u tome pomognu", poručio je Makalister.

"Nije lako postati članica EU"  

Na pitanje da li je put Srbije teži nego što je bio za zemlje koje su ranije bile kandidati, Makalister je podsetio da nije lako postati članica EU, da to iziskuje težak rad, ali je na kraju pozitivno za državu, društvo i svakog njenog građanina pojedinačno.

"Građani Srbije će profitirati od članstva u EU, jer je Unija više od trgovinske zajednice. Odnosno, Unija je skup zajedničkih vrednosti, tolerancije, pluralizma, ravnopravnosti. U interesu Srbije je da postane deo toga. Istorija drugih istočnoevropskih zemalja koje su postajale članice pokazuje da je bilo diskusija da li je uopšte korisno ići ka Uniji, ali su prevagnule snage koje su građane uverile u prednosti članstva", objasnio je Makalister.

Jačanje ekstreminih snaga u EU Makalister komentariše opaskom da je to izazov, ali da nisu sve države članice suočene sa tim problemom.

"U Francuskoj smo već duže taj razvoj pratili sa Nacionalnim frontom, u Austriji sa Slobodarskom partijom (FPO), u Holandiji sa PVV, a sada imamo i u Nemačkoj AfD. Treba shvatiti ozbiljno strahove i želje potencijalnih glasača, ali i ukazati na to da populisti pružaju samo jednostavne odgovore, koji su pogrešni. Oni ne daju konkretne političke odgovore, već se igraju strahovima građanima. Ako uspemo da teme koje građane pokreću identifikujemo i građanima ukažemo da naša rešenja funkcionišu, onda ćemo moći i da ih pridobijemo", uveren je Makalister.

Na konstataciju da EU nema jedinstven stav ni po pitanju migrantske krize, podsetio je da je Unija savez 28 suverenih država, kojima je nemoguće narediti zajedničko rešenje.

Istovremeno je ukazao da postoje zajednički odgovori, kao što je jačanje odbrane spoljne granice, ali i dogovor sa Turskom.

"Tu smo pokazali zajedništvo. Ali, imamo različit stav po pitanju raspodele migranata i izbeglica koje dolaze. U Istočnoj Evropi postoje drugačiji stavovi i nećemo moći brzo da rešimo taj problem", primetio je Makalister.

Prema njegovim rečima, treba da radimo na zajedničkim pitanjima, a potrebna je jedinstvena politika azila, da se ustanovi ko beži od rata, jer taj ima pravo da ostane, od onih koji dolaze iz ekonomskih razloga, a koji, iako shvatamo i tu poziciju, nemaju razloga da ostanu i moraju biti proterani.

Makalister je posebno pohvalio Srbiju, istakavši da se ona u migrantskoj krizi pokazala odgovorno i veoma humano, kao i da je time mnogo uradila na popravljanju svog imidža.