Gde tražiti rešenje za "Trepču"?

U prisustvu rudara, rukovodstva preduzeća iz južnog dela Kosovske Mitrovice, predsednik kosovske Skupštine potpisao je Zakon o "Trepči". Predstavnika Kombinata sa severa nije bilo. Posle toga je počeo rok za podnošenje žalbi na zakon Ustavnom sudu.

"Mi smo zajedno pripremili žalbu za Ustavni sud, sa jasno obrazloženim stavovima zašto mislimo da su prekršeni neki zakoni i Ustav, i očekujemo da dobijemo podršku da se ovo pitanje ponovo vrati za sto, kako bi se ova situacija rešila", kaže Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak.

Od 2000. godine, "Trepča" je pod administracijom UNMIK-a, od 2009. je u nadležnosti kosovske Agencije za privatizaciju, a po novom zakonu, koji je Priština donela u petak, akcionarskog društva, čiji je većinski vlasnik Kosovo, sa 80 odsto.

Međutim, prema zakonu iz 1991, većinski vlasnik je Republika Srbija sa 55 odsto. Priština u Briselu nije želela da pregovara o imovini koju, kako je isticala, smatra svojom – i to i danas vidi kao svoju crvenu liniju.

Liniju iste boje podvlači i Beograd kada je reč o odlučivanju o pitanjima koja se tiču opstanka Srba. Beograd želi razgovor, a kao način rešavanja problema pominju se arbitraža, za koju mora da postoji saglasnost dve strane, dijalog u Briselu i Savet bezbednosti.

"Privatna svojina je svetinja, ako se privatni vlasnici 'Trepče', Fond za razvoj Republike Srbije, druge banke, obrate međunarodnom arbitražnom sudu, onda imaju pravo da tuže. Nedavno je Priština u sličnom sporu koji je pokrenuo 'Dojče Telekom' izgubila nekoliko stotina miliona. Ono što je ohrabrujuće je da su nam se javili međunarodni stručnjaci koji volontiraju u našem slučaju", kaže Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM.

U međuvremenu, stigao je i stav Brisela.

"Princip dijaloga je jasan. Da bi se o nekom pitanju razgovaralo u okviru dijaloga, obe strane moraju da pristanu na to. Važno je da svi politički predstavnici, pripadali oni političkim partijama većine ili manjina, obezbede i održe politički dijalog oko ovako značajnog pitanja za Kosovo", navela je portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič.

Do tada – reaguju srpski predstavnici koji, do daljeg, ne učestvuju u radu kosovskih institucija.

"Mora da bude realno, onda nije realno da mi budemo prisutni, da učestvujemo u bilo čemu ukoliko ostanu gluvi i nemi. Moja preporuka će biti da napustimo vladu", kaže Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera.

Zakonu o Trepči protivilo se osam srpskih poslanika, koliko ih je u kosovskoj skupštini. U Vladi u Prištini sede tri srpska predstavnika – dva ministra i zamenik premijera.