Trepča sever: Pokušaćemo da nastavimo sa redovnom proizvodnjom

Na konferenciji za novinare, kojoj je pored rukovodstva "Trepče" prisustvovao i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, predsednik Sindikata radnika "Trepče" Dušan Dragović izjavio je da je kosovska vlada pokazala da srpska zajednica za nju ne postoji niti menadžment "Trepče" na severu.

Naveo je da je teško predvideti i buduće događaje i kako u ovoj situaciji zaštititi interese zaposlenih.

Bez obzira na sve navedeno, pokušaće u saradnji sa sindikatom da, dokle god je moguće, nastave sa redovnom proizvodnjom i pronađu izlaz iz nametnute situacije sa svima koji mogu da pomognu – pre svega ovlašćenim predstavnicima Vlade Srbije, lokalnom samoupravom, dobronamernima iz međunarodne zajednice i odgovornima iz Prištine kojima, kako kažu, treba još jednom predočiti posledice njihovog političkog delovanja.

Kozarev: Građani da ne brinu, tražimo mirno rešenje

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev kaže da građani ne treba da brinu za sudbinu "Trepče", jer podseća da je reč o imovini Republike Srbije, te poručuje da će naša država i vlada učiniti sve da se problem nastao usvajanjem zakona o Trepči u kosovskom parlamentu reši na miran i održiv način.

"Vlada Srbije, Kancelarija za KiM, Srbija u celini - smatraju Trepču imovinom Republike Srbije i poručuju da radnici Trepče, lojalni građani Srbije na ovim prostorima ne treba da brinu o privrženosti naše države i naše vlade u traženju mirnog i održivog rešenja za ovu situaciju u koju smo dovedeni ne svojom voljom" rekao je Kozarev na konferenciji za novinare u Zvečanu.

U odluci prištinskih vlasti o otimanju "Trepče" Kozarev, kako je naveo, ne vidi ni dobru niti jasnu nameru, a ni pozitivnu viziju, jer, objašnjava, reč je o potezu kojem je cilj "da se nešto što radi i hrani hiljade ljudi i što ima potencijal i znanje pokuša ugasiti".

Kozarev je podsetio da je "Trepča" gigant u ekonomskom, privrednom pa i socijalnom smislu i da je kao takva garant razvoja i motor koji je čitav ovaj prostor vodio napred a da je najvažnije merilo za sve to bio rezultat i doprinos radnog čoveka.

"Takva 'Trepča' je potrebna i našem narodu na KiM i našoj zemlji i celom regionu i takva 'Trepča', kada bi se jednostranim aktom ugasila ili zabranio njen rad, postala bi žrtva jedne agresivne, neracionalne i nelegalne politike koja ima za cilj promenu etniče struktire ovog prostora i napad na imovinu Srbije na ovim prostorima", rekao je Kozarev.

Dimkić: Menadžžment i radnici protive se samounišštenju "Trepče" 

Direktor "Trepče sever" Jovan Dimkić napominje da je Zakon o Trepči štetan za kompaniju.

"Predviđenom reorganizacijom biće uništen kompletan model funkcinisanja kombinata, a menadžment i radnici nisu spremni za samouništenje", poručuje Dimkić. Napominje i da se daleko veća količina rude eksploatiše s teritorije centralne Srbije, nego s teritorije Kosova i Metohije.

Trepča je, inače, registrovana u Agenciji za privredne registre Srbije kao Holding Rudarsko-Metaluško Hemijski kombinat AD Trepča sa vlasničkom strukturom u kojoj je većinski akcionar Vlada Srbije preko Fonda za razvoj sa oko 55 odsto akcija, dok su ostali akcionari Progres, Beobanka, 14. oktobar, Jugobanka, Dunav.

Dimkić je na konferenciji za novinare u Zvečanu rekao i da je na Kosovu i Metohiji "Trepča" registrovana u Kosovskoj agenciji za privredne registre, kao pravno lice pod sadašnjim nazivom "Trepča" i nalazi se pod administracijom Kosovske agencije za privatizaciju.

"Registrovana je u celini oficijelno kao jedno lice, ali u praksi funkcioniše kao potpuno dve različite celine - Trepča sever i Trepča jug", naveo je Dimkić.

U "Trepči sever" zaposleno je oko 3.000 radnike, među kojima je najveći broj Srba, a Dimkić naglašava da su mnogi Srbi 2000. godine morali da napuste svoja radna mesta iz Trepčinih proizvodnih kapaciteta južno od reke Ibar.

U rudarskom basenu u Leposaviću su četiri rudnika: Crnac i Belo Brdo, Metalurgija olova u Zvečanu, a Trepča poseduje i mnoge druge objekte poput bazena, zgrada...

"Rudno telo se prostire sa obe strane administrativne linije i biznis planom za ovu godinu je predviđeno da u rudniku Belo Brdo eksplotacija rude bude 80:20, a u Crncu 55:45 sa teritorije centralne Srbije", objasnio je Dimkić, dodajući da se daleko veća količina rude eksplatiše sa teritorije centralne Srbije nego sa KiM.

Trepča je, navodi još, postala likvindna firma, plaća sve obaveze dobavljačima i drugima za usluge, a redovno isplaćuje plate koje su u proseku 400 evra, pri čemu jamski radnici primaju oko 700, a najbolji rudari zarade i do 1.200 evra mesečno.

Izuzimajući Mađarsku, Dimkić kaže da su najbolje zarade u regionu.

Kako kaže, "Trepča" se suočavala i minulih godina sa opstrukcijama kosovskih institucija, navodi kao primer iz 2010. kada je kosovska poreska uprava konfiskovala oko dva miliona evra sa njihovog žiro-računa zbog obaveza koje je imala "Trepča jug", da bi vratili ta sredstva tek nakon tri godine.

"Najdrastičniji primer opstrukcije je zabrana realizacije ugovora za prodaju granulisane šljake, gde je praktično postojao nacrt ugovora sa jednim kupcem u SAD vredan 50 miliona dolara i sve je to otišlo u nepovrat", naveo je Dimkić.