Izbori za predsednika i potpredsednike DS-a

Demokratska stranka simbolično bira rukovodstvo na dan kada je pre 16 godina DOS na izborima pobedio režim Slobodana Miloševića. Predsednika i potredsednike stranke demokrate su birale direktnim glasanjem.

Kandidati za predsednika stranke su Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Zoran Lutovac i Srboljub Antić.

Dragan Šutanovac navodi da je njegova ideja da se ojača demokratska omladina i da se posebna pažnja posveti forumu žena, kao i da se da veća samostalost loklanim odborima.

Njegov Protivkandidat Zoran Lutovac kaže da u DS treba da dođu neki novi ljudi. U prvi plan stavlja reorganizaciju i revitalizaciju stranke i vraćanje programskog identiteta.

Kako bi DS ubuduće trebalo da izgleda članovi su čuli tokom dvomesečne stranačke kampanje.

Aktuelni predsednik Bojan Pajtić poručuje da treba izvršiti radikalne kadrovske promene, ako i oštre akciono-programske iskorake i radikalno mora biti podmlađena struktura stranke.

Srboljub Antić napominje da mu je namera da promeni deo tela Demorkatske stranke. Promeniću statut tako da se možete kandidovati a predsednika u samo dva mandata, dodaje Antić. Planira i promenu programa partije i, kako kaže, što veći uticaj na privatani sektor.

Predsednik Centralne izborne komisije DS-a Dušan Dinčić rekao je da će prvi preliminarni rezultati biti objavljeni u centrali stranke u Beogradu između 22 i 23.

Za pet potpredsedničkih mesta bori se 12 kandidata - Gordana Čomić, Nataša Vučković, Tamara Tripić, Miloš Džajić, Nada Kolundžija, Nađa Higl, Dragoslav Šumarac, Igor Salak, Dragan Domazet, Bogdan Tatić, Jovan Marković i Branislav Lečić.

Pravo glasa imalo je 18.300 birača koji su popunili registracioni obrazac, uplatili članarinu i nisu prešli u neku drugu stranku.

Glasalo se na oko 130 biračkih mesta, od 10 do 20 časova, a pored preliminarnih rezultata za predsednika stranke, tokom večeri bi mogli da budu poznati i, takođe nezvanični, rezultati glasanja za potredsednike stranke.

Zvanični rezultati se mogu očekvati bar dva dana nakon izbora, odnosno dok se ne prikupe zapisnici sa svih biračkih mesta.

Ako niko od predsedničkih kandidata ne bude u prvom krugu izbora osvojio više od 50 odsto glasova, posle dve sedmice biće održan drugi krug izbora u kome će učestvovati dva kandidata koja su osvojila najviše glasova.