Đurić za RTK: Briselski dijalog je garancija mira

Đurić je, u intervjuu za program na albanskom jeziku Radio-televizije Kosovo (RTK), istakao da dijalog treba da posluži kao sredstvo da se razlike izoluju, da ono oko čega se dve strane ne slažu bude što je moguće više po strani, a da se otvore nova polja saradnje u svim oblastima gde je to moguće.

"To što tako različito gledamo na dijalog dovodi do problema u funkcionisanju dijaloga, međutim uz sve mane dijaloga i činjenicu da je dao ograničene rezultate, on je dao jedan jako veliki rezultat koji je važan i za Albance i za Srbe i sve druge koji žive ovde, a to je mir. Dijalog je dao jednu vrstu osećaja da postoji kanal komunikacije kojim rešavamo probleme", objasnio je Đurić.

Kako je istakao, ako neke probleme ne možemo da rešimo danas, dijalogom makar otvaramo perspektivu da se neslaganja rešavaju rečima, a ne na načine na koje su pogrešno i jedni i drugi u prošlosti pokušavali da ih reše.

"Mi čuvamo poziciju po pitanju statusa KiM, koja je definisana našim Ustavom i voljom većine građana Srbije, ali se istovremeno trudimo da nam to ne bude prepreka u normalizaciji odnosa sa Prištinom. Mislim da to i međunarodni zvaničnici prepoznaju i cene", kazao je Đurić, dodavši da će se truditi da u sve što radi u interesu srpskog naroda ne bude protiv bilo čijeg interesa.

"Naša borba za više prava za Srbe na KiM ne znači manje prava za bilo koga drugog. Mi nismo neprijatelji albanskog naroda", rekao je Đurić, i dodao da to moraju da shvate i albanski političari, koji političke predstavnike Srba na KiM ne treba da doživljavaju kao "folklor u institucijama", već kao sagovornike za rešavanje objektivnih problema srpskog naroda.

Upitan da li će se Srbija izviniti za zločine počinjene nad kosovskim Albancima, Đurić je objasnio da se sa žrtvama ne treba igrati i da proces pomirenja i izvinjenja treba da bude iskren i da se do toga mora doći kroz dijalog.

"Nisam jedan od onih koji će izvinjenja bez dogovora i plana koristititi za političke poene pred međunarodnom zajednicom. To ću ostaviti onima koji smatraju da na taj način mogu da poprave svoj lični rejting i poboljšaju međunarodnu poziciju svoje strane", rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, srpski i albanski narod treba da iza sebe ostave vreme mržnje kako bi nove generacije živele u miru i sa više međusobnog poštovanja.

"Ja se ne stidim da kažem da veoma poštujem albanski narod i dajem svoj doprinos da moj srpski narod, koji beskrajno volim i poštujem, ima bolje odnose sa albanskim narodom u budućnosti, isključivo na osnovu iskrenog i poštenog odnosa. Spreman sam da kažem šta sve nije bilo u redu sa naše strane i čeznem za partnerima koji će biti spremni da to isto urade sa druge strane", naglasio je Đurić.

"Mislim da je važno da razgovaramo o tome kako ćemo jedni drugima da olakšamo rane i muke, koje su neodgovorni, loši i zli ljudi na obe strane napravili našim narodima. Dobri ljudi preovladavaju u oba naša naroda i mislim da je u našem interesu da zajednički radimo na tome da zalečimo rane iz prošlosti", rekao je Đurić.

Komentarišući česta skrnavljenja Hrama Hrista Spasa u Prištini, Đurić je podsetio da je izgradnja te crkve počela 1990. godine, u vreme pre nego što su predstavnici Albanaca napustili tadašnje pokrajinske i lokalne institucije, te da njena zaštita mora da bude civilizacijska vrednost.

"Na kraju krajeva, to je pitanje koje treba da rešavaju verske zajednice a ne mi političari. Ne mislim da bilo koji političar treba da na neku crkvu ili džamiju gleda kao na politički objekat, jer one to nisu. Ja bih bio srećan ako bi ona bila završena, to bi doprinelo i lepoti Prištine i interesima boljih međuverskih odnosa", zaključio je Đurić.