Kuburović: Pregovore za poglavlje 23 nastavljamo u oktobru

"Predstavnici EK treba da dođu u posetu Srbiji prve nedelje oktobra, radi utvrđivanja merila za ocenu da li država ispunjava svoje obaveze iz Akcionog plana za poglavlje 23, kao i radi dogovora o konkretnom načinu izveštavanja EK", navela je Kuburovićeva u intervjuu Tanjugu.

Prema njenim rečima, nakon toga ćemo imati konkretna merila i tačno znati na koji ćemo način izveštavati EK da li smo postupili u skladu sa Akcionim planom i preduzeli sve mere u zadatim rokovima.

Na pitanje da li bi Hrvatska mogla da nas blokira tokom procesa pregovora s obzirom na retoriku iz Zagreba, Kuburovićeva je rekla da je o tome rano govoriti imajući u vidu broj poglavlja koji je otvoren i čija realizacija počinje.

Podsetila je da su Akcioni plan Srbije za poglavlje 23 podržale sve članice EU, pa i Republika Hrvatska.

"Ukoliko u toku samog sprovođenja Akcionog plana dođe do nekih zastoja, Republika Srbija će na bilatelarnoj osnovi nastojati da reši sve eventualne probleme koji bi mogli da se nađu u primeni Akcionog plana", navela je ministarka.

Ukazala je da se država Akcionim planom obavezala na izmene Ustava, u pogledu jačanja nezavisnosti prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija, te da će Ministarstvo pravde dati svoj predlog za izmene odredbi koje se odnose na izbor sudija i javnih tužilaca.

Nakon usvajanja novog Ustava, što će, kako je istakla, podrazumevati širi društveni konsenzus, sledeća obaveza Ministarstva pravde biće da u što kraćem roku pripremi izmene Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o Državnom veću tužilaca.

Kada su u pitanju zaposleni u sudovima i javnim tužilaštima, Kuburovićeva je najavila donošenje novog zakona kojim bi se prvi put položaj zaposlenih u pravosuđu posebno regulisao i omogućio poboljšanje njihovog materijalnog položaja.

"Oni bi na neki način bili izuzeti iz sistema državnih službenika, što je bila jedna od njihovih osnovnih primedbi u prethodnom periodu", navela je ministarka pravde.

Napomenula je da će u najskorijem periodu održati sastanke sa predstavnicima svih sindikata pravosudnih organa u želji da se nastavi dobra saradnja.

Kuburovićeva je navela da tokom jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Ministarstvo pravde takođe planira da predloži desetak zakona koji bi trebalo da budu usvojeni do kraja godine.

Prema njenim rečima, krenuće se sa Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Sledi, kako je navela, veoma bitan zakon - Zakon o sprečavanu porodičnog nasilja, zatim Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i dugo najavljivani Zakon o poreklu imovine.

Planirano je da do kraja godine bude usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći čije se usvajanje već duže vreme očekuje.

Međutim, njegova primena trebalo bi da bude odložena za godinu dana, s obzirom na finansijska sredstva koja država treba da izdvoji za njegovu primenu i brojne podzakonske akte koji treba da se nakon toga donesu i usklade.

Ministarstvo pravde se uključilo u borbu protiv porodičnog nasilja

Osvrćući se na sveobuhvatnu borbu protiv nasilja u porodici, Kuburovićeva je navela da Ministarstvo pravde, kao društveno odogovorno, pokušava da na različite načine javnost i građane što više uključi u borbu protiv tog vida nasilja.

"Pre desetak dana otpočeli smo sa kampanjom preko društvenih mreža za zaštitu od porodičnog nasilja, dok će novi Zakon o sprečavanju porodičnog nasilja imati pre svega preventivni karakter", napomenula je Kuburovićeva.

Prema njenim rečima, iako smo i do sada imali različite represivne mehanizme za suzbijanje nasilja u porodici, ovaj zakon ima za cilj da spreči mogućnost nastajanja nasilja ili njegovog ponavljanja i da omogući uključivanje u prevenciju više organa, kao što su policija, sudovi i tužilaštva, centar za socijalni rad, zdravstvene i vaspitne ustanove.

"Ideja je da se građani aktiviraju i da se obezbedi podrška žrtvama da blagovremeno prijavljuju nasilje i ne tako lako odustaju od krivičnog gonjenja učinilaca ovih krivičnih dela", naglasila je Kuburovićeva.

Istakla je da će Ministarstvo pravde nastaviti da radi na skraćivanju dužine trajanja sudskih postupaka i podizanju efikasnosti pravosuđa, kroz unapređenje pravosudnih profesija - izvršitelja i javnih beležnika, kako bi se što veći deo nesudeće materije izmestio iz sudova.

"Dobili smo prve efekte primene novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim je omogućeno da blizu 700.000 predmeta bude okončano u sudu i da veliki broj predmeta bude dodeljen u rad javnim izvršiteljima. To će doprineti rasterećenju sudova u Beogradu za 30-40 odsto i u većem procentu kada je u pitanju teritorija Republike", ukazala je ministarka.

Napomenula je da je Ministarstvo pravde zajedno sa VSS i Vrhovnim kasacionim sudom dalo preporuku sudovima da u što većoj meri vanprarnične predmete ustupaju javnim beležnicima mada su, kako je rekla, neki sudovi u vezi sa tim još uvek skeptični.

Očekuju se i dalji efekti primene Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da, kako je istakla, još nije prošla godina dana od početka njegove primene, a on je već doprineo ubrzanju sudskih postupaka.

"Radićemo i na promociji medijacije, jer ćemo upravo alternativinim rešavanjem sporova omogućiti da se pojedini sporovi reše van suda. Želimo da pre svega stranke u privrednim sporovima ohrabrimo da što više koriste medijaciju, jer je pored niza prednosti i 60 odsto jeftinija od postupka pred sudom", rekla je ministarka.

Kuburovićeva je ukazala da je efekat sporazuma iz medijacije isti kao kod izvršne sudske presude, te da na osnovu njega može da se direktno sprovede izvrešenje bez prethodnog vođenja parničnog postupka.