Janjić: Srbija je meta politika koje ne idu u korist mira

Janjić je u izjavi za Tanjug rekao da je zbog toga došlo vreme da se Srbija okrene sebi, da manje snage i medijskog prostora daje drugima, kao i da postigne nacionalni konsenzus za ozbiljan plan kako da se suprotstavi rizicima terorizma.

"Okrenimo se sebi, ojačajmo, a drugi će se onda prerasporediti", rekao je Janjić.

Odluku da se obustavi istraga protiv Almira Merdića, jednog od glavnih osumnjičenih za napad na premijera Aleksandra Vučića u Srebrenici, Janjić vidi kao pokazatelj da BiH kao država ne funkcioniše i da tužilaštvo nije u stanju da uradi posao.

"Čak ako konkretno čovek nije kriv, neko je kriv, jer to se dogodilo. Znači institucije u regionu ne funkcionišu", kaže Janjić i smatra da se kriza zbog toga što političke elite nisu u stanju da odgovore na izazove svojih društava i država, premešta u jednu ideološko-propagandu eskalaciju.

Kao primer naveo je Hrvatsku u kojoj Zoran Milanović kao premijer nije mogao da reši probleme i koji je, kaže, upropastio ekonomiju, dok HDZ nije mogao da formira vladu.

Janjić veruje da se ta eskalacija može prevazići na dva načina, ili da "šumar dođe u šumu da zavede red", što se, kaže najverovatnije neće dogoditi, ili da se Srbija osloni na svoju stranu.

"Kao i 90-tih godina, kada se smiruje Bliski istok i Centralna Azija, Balkan je poligon za dodatnu igru. Spoljne sile nemaju interesa da se dublje bave nema, da smiruju političare, a koliko potpaljuju, videćemo...", kaže Janjić.

On veruje da postoji interes da se deo krize premesti na ovu teritoriju, a da bi Srbija s druge strane mogla da iskoristi šansu tako što bi uradila sve na smirivanju političkih i verbalnih tenzija na taj način što bi "stavila sa strane one koji koriste govor mržnje", ojača institucije i napravi kosenzus o suočavanju sa bezbednosnim rizicima.

"Mislim na dve stvari - kako kanalisati snagu islamskog ekstremizma i terorizma i na suočavanje sa migrantskom krizom", precizirao je Janjić.

Govoreći o ekstremizmu, on je izneo podatak da je oko 1.500 njih regrutovano sa prostora, BiH, RS, Srbije i Kosova i dodao da je najkratičnije na granici Kosova, Makedonije, Srbije i Sandžaka.

Pod hitno, kaže on, treba napraviti jednu strategiju i dogovor za suočavanje sa migrantskom krizom koja podstiče nezadovoljstvo građana jer veruju da će se ona nastaviti i da će miganti uzeti posao i hleb drugima.

U tom smislu, kaže Janjić, treba da se preispitata i politika prijateljstva sa Mađarskom.

Kako je rekao, ne treba je napustiti, ali naši stvarni partneri po tom pitanju su oni iz trilaterale - "Rumunija, Bugarska, Srbija".

"Imamo istu muku, Mađarska može da diže zidove, ali ti ljudi moraju negde da idu, ili da ostanu. Moramo uraditi sve što je u našoj moći da se taj pritisak rasporedi. Takođe, mora se kanalisati snaga uticaja Erdogana koja je prevelika u našem društvu", rekao je Janjić.