Kako je Srbija u 19. veku mogla da izdržava 600 poslanika?

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj podseća da je u 19. veku Velika narodna skupština u Srbiji imala 600 "poslanika", te da navodi kako bi se na taj način napravile uštede u budžetu predstavljaju demagogiju.

Takođe se osvrnuo i na zastupljenost nacionalnih manjina u parlamentu.

"Ako imamo prirodan cenzus za nacionalne manjine, a prepolovimo broj poslanika onda će im taj prirodni cenzus biti dvaput veći i ostaćemo bez manjina u Narodnoj skupštini", ukazao je Šešelj za Tanjug.

Prema njegovim rečima, Narodna skupština ne sme kao najviši organ zakonodavne vlasti da bude manja od svih organa upravne, odnosno izvršne vlasti zajedno.

"Što se tiče vladajućih stranaka, one imaju 131 glas u skupštini, ali zakonodavna vlast kroz parlament daje šansu opoziciji da dođe do izražaja kritikujući vlast", primetio je lider SRS.

Politički analitičar Branko Radun smatra da postoje razlozi i za i protiv smanjenja broja poslanika, ali upozorava da bi na taj način pojedini delovi zemlje ostali bez svojih predstavnika u parlamentu.

U razloge "za", on ubraja to što bi manji broj poslanika bio "jeftiniji" za poreske obveznike i skupština bi možda efikasnije radila.

"Razlog protiv je što bi smanjivanjem broja na 100 ili 150 poslanika neke opštine, gradovi, regioni ostali bez predstavnika u parlamentu", rekao je Radun za Tanjug.

Prema njegovim rečima, stranke su mahom "beogradizovane" i vrlo je mali procenat ljudi iz manjih gradova, mesta, opština koji učestvuju u odlučivanju, pa bi se smanjenjem broja poslanika taj broj dodatno značajno smanjio.

"Vrlo je loše da delovi zemlje nemaju svoje predstavnike u parlamentu", ponovio je Radun.

I poslanica Demokratske stranke Nataša Vučković smatra da je eventualno smanjenje broja poslanika za DS ozbiljno pitanje, koje govori na koji će način građani biti predstavljeni, te da je važno da rasprava o tome nema nikakve populističke elemente, što je čest slučaj.

"Često se predstavlja da parlament mnogo košta i da zbog toga treba da se smanji broj poslanika. Argument koji leži u osnovi takve teze je da i demokratija jako mnogo košta. Ako kažete da mora da se smanji broj poslanika onda se postavlja pitanje za koliko, a to je pitanje koje zahteva ozbiljnu raspravu", navela je Vučković za Tanjug.

Ona smatra da treba videti kako stoje stvari u parlamentima u okruženju i u zemljama koje imaju sličan broj stanovnika i sličnu strukturu, te da ne treba donositi nikakve brze odluke.

"To pitanje treba da raspravimo stručno i politički i da vidimo kakve će biti posledice po nivo predstavljanja građana u parlamentu", napomenula je ona.

Poslanica DS kaže da je za tu stranku od mnogo veće važnosti da parlamnet dobije stvarno svoju ulogu u državi i društvu i da svaki poslanik ima prava koja su mu zagarantovana, bez obzira na to da li pripada većini ili manjini, te da parlament ima stvarno kontrolu nad izvršnom vlašću.

"DS će biti važno da se još više u Ustavu naglasi podela vlasti, odnosno princip razvnoteže između sve tri grane vlasti. To je ono na čemu ćemo mi insistirati, kako bi i parlament i pravosuđe bili oslobođeni od neprincipijelnih vanustavnih uticaja izvršne vlasti", rekla je Vučkovićeva.

Nema razloga za žurbu s preambulom

Predsednik parlamentarnog Odbora za pravosuđe Petar Petrović ocenjuje da ne treba žuriti sa izbacivanjem ustavne preambule o Kosovu i Metohiji.

"Lično mislim da ne treba žuriti s tim, zato što je pitanje kako će ići redosled stvari sa prijemom Srbije u EU. Mi smo opstimisti, ali to ne zanači da će taj posao ići brzo", rekao je Petrović Tanjugu.

Pozvao na primer Turske, koja već dugi niz godina pregovara o ulasku u EU, a još nije ni počela pripremu za promenu Ustava.

Kad je reč o pitanjima Državnog veća tužilaca i Saveta sudstva, koji bi u skladu sa pregovaračkim poglavljima 23 i 24 takođe trebalo da budu izmenjena, Petrović ističe da ni u tom pogledu ne vidi razloge zašto se na tome insistira.

"Kaže se da ne treba više da Narodna Skupština bira te organe. Ali, ko pažljivije čita Ustav Srbije, može da vidi da u današnjem sastavu Državnog veća tužilaca i Saveta sudstva većinu čine, i u jednom i u drugom organinu, ljudi koje su neposredno izabrala tužilaštva i sudovi, a po funkcijama su izabrani samo ministar pravde, predsednik Odbora za pravosuđe i po jedan predstavnik Pravnog fakulteta i Advokatske komore Srbije", rekao je Petrović.

"Njih Skupština samo proglašava, ne donosi nikakvu drugu odluku, osim one kako su izabrani od strane svojih kolega i ne vidim po čemu je tu u pitanju uticaj zakondavne i izvršne vlasti na rad tih organa", rekao je Petrović.

Petrović tvrdi da u nekim zemljama, koje su visoko pozicionirane u EU, vlast, i ministar pravde i premijer i šef države, vrši maltene odlučujući uticaj na njihove tužioce.

"Pa se postavlja pitanje kako su tamo sudije i tužioci nezavisni, a kod nas nisu", rekao je Petrović i dodao da "ne brani po svaku cenu da ostane status kvo ali...".

Manje poslanika, neravnomerna zastupljenost? 

Što se tiče smanjenja broja poslanika, a spominje se cifra od 150, stav je većine u Srbiji, kaže, da u ovom trenutku ne treba ići na smanjenje, ali dodaje da će se njegova stranka, Jedinstvena Srbija, prikloniti većini.

"I sa ovim brojem ima mnogo gradova i opština u Srbiji koji nemaju svoje predstavnike u najvišem zakonodavnom telu. Ako bi se broj poslanika smanjio na 150, ta mogućnost bi se drastično smanjila, pa ni velike celine u Srbiji ne bi imale svoje predstavnike u Skupštini", rekao je Petrović.

"Prema tome, postavlja se pitanje koliko će se tu uštedeti, ako se smanji broj poslasnika, i šta će se kvalitetno dobiti", zapitao se Petrović.

Što se tiče izbora predsednika Republike, i ideja da se šef države, umesto na neposrednim izborima, bira u Skupštini Srbije, Petrović kaže da JS-u to ne smeta, ali da je njihov stav da, s obzirom na to da se i predsednici opština i gradonačelnici biraju neposredno, bi možda trebalo i predsednika i dalje isto tako birati: "Da građanin na neki način zna za koga glasa i ko će mu biti predsednik Republike".

Ali, to je političko pitanje, o kome sigurno odlučujuću reč neće imati JS, ali će se i u tom pogledu prikloniti odluci većine, zaključuje Petrović.