Kosovo i bez preambule po Ustavu ostaje deo Srbije

Srbija bi prema Akcionom planu za poglavlje 23 do 2018. godine trebalo da izvrši određene izmene Ustava, koje se tiču najviših pravosudnih organa, a najviše pažnje zasad privlači pitanje preambule u kojoj se pominje Kosovo.

Profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov protivi se uklanjanju preambule i naglašava da bi o njenom eventualnom brisanju morali da se izjasne građani Srbije na referendumu.

"U našem ustavu, bez obzira na sve druge promene, treba da stoji preambula u kojoj će vrlo jasno biti istaknuto da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije", kaže Petrov za Tanjug.

Ističe, međutim, da čak i kad bi preambula bila izbrisana, "Kosovo i Metohija bi u ustavnopravnom smislu ostali deo naše države, jer je tako zapisano u normativnom delu Ustava".

Prema njegovim rečima, kada bi se menjala preambula, postupak za promenu Ustava bi zahtevao da neko od ovlašćenih predlagača, kao što su Vlada, predsednik Republike, najmanje jedna trećina narodnih poslanika ili namanje 150.000 birača pokrenu postupak za promenu Ustava.

Zatim bi se, kako je naveo, išlo na usvajanje predloga za promenu Ustava, zatim izradu Nacrta akta za promenu Ustava i na njegovo usvajanje u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

"Posle toga bi morao da bude raspisan ustavotvorni referendum jer bi o promeni preambule, po Ustavu, morali da se izjasne građani Srbije", rekao je Petrov i napomenuo da do toga ne bi moglo doći bez pozitivne potvrde građana da se Ustav menja ili eventualno preambula briše.

Brisanje preambule – politička poruka 

Politički analitičar Branko Radun ukazuje da bi brisanje preambule iz Ustava bilo vrlo loše za Srbiju jer bi se, kako je ukazao, poslala poruka da se "na neki način dižu ruke od Kosova".

"Preambula sama po sebi nam nije donela neku jaču poziciju u pregovorima oko statusa Kosova, niti bi njen nedostatak ili izbacivanje nešto dramatično promenilo u statusu Kosova i statusu Srba na Kosovu, ali, ipak, ona ima značaj političke poruke od dalekosežnog značaja", naglasio je Radun.

Njeno izbacivanje bi dovelo do uticaja na "stanje svesti" srpskog društva u smislu da na neki način diže ruke od Kosova, naveo je analitičar.

Radun smatra da priča o izbacivanju preambule iz Ustava više godina figurira u javnosti pod pritiskom određenih zapadnih centara, koji s vemena na vreme pokušavaju da tu temu aktiviraju.

Opozicija o promeni Ustava 

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj rekao je da SRS smatra da uopšte nema potrebe da se sada menja Ustav i da je apsolutno protiv izbacivanja preambule u kojoj se govori o Kosovu.

"Borićemo se protiv svih pokušaja da se kroz promenu Ustava našteti srpskim nacionalnim interesima", rekao je Šešelj Tanjugu.

Napomenuo je da SRS ima ideje da se mnoge stvari u Ustavu urede bolje nego što su sada, da se unesu bolje formulacije i slično, ali da smatra da Ustav nijednu instituciju sistema ne onemogućava u ispravnom obavljanju njene delatnosti.

"Oni koji nas forsiraju da menjamo Ustav ne misle dobro Srbiji", napomenuo je lider SRS.

Poslanica Demokratske stranke Nataša Vučković kaže da je za tu stranku presudno da zakoni koje usvajamo i Ustav budu slika stvarnog stanja.

"Za nas je realnost dijalog sa Prištinom i u tom smislu, ukoliko jesmo na putu ka Evropskoj uniji, za nas će biti od velikog značaja da pravne dokumente usaglasimo sa onim što čini realno stanje", navela je Vučkovićeva.

Što se tiče sadržine preambule, ona, kao i sva pitanja koja se tiču Ustava, prema rečima Vučkovićeve, ostaje tema za vrlo široku – i stručnu i građansku i političku raspravu.

Vučkovićeva očekuje da će u tome parlament "imati vlasništvo nad čitavim procesom".