Drašković: Nema vladavine prava sa ovim službama bezbednosti

Vuk Drašković je, u intervjuu Tanjugu povodom najave otvaranja pregovaračkog poglavlja 23 i 24 za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, rekao da se naša država formalno nalazi na putu evropskih integracija, ali da to čini "kao u eseju Černiševskog - korak napred, dva koraka nazad".

Kako je objasnio taj "korak raka" biće sve dok se nove evropska politika Srbije u potpunosti, bezrezervno i bezuslovno ne ogradi i distancira od politike užasa, smrti i zločina vođene u poslednjoj deceniji 20. veka i da je ne pravda relativizovanjem i isticanjem zločina koje su drugi počinili prema Srbima.

"Srbija može da se izvuče iz jame poraza i sramote zbog svih zločina koji su počinjeni u njeno ime, samo ako se ugleda na Nemačku. Nemci nikada ne propuštaju priliku da kleknu i pognu glave i u Aušvicu, Mauthauzeniu i Treblinci i nikada ih nećete čuti da su to bili samo zločini Adolfa Hitlera, niti da to pravdaju zločinima koje su saveznici počinili nad Nemcima u tom ratu. Oni to priznaju za nacionalni greh i sramotu", rekao je Drašković.

Zašto se to ne događa, Drašković ključni razlog vidi u tome što je država u raljama nereformisanih, antizapadnih i antidemokratskih službi bezbednosti.

"Verujem da bi najveća nemačka investicija bila da nam pomognu u osnivanju centra za tajne dosijee, da se oni ovde otvore, po modelu kao što je to učinjeno sa dosijeima Štazija posle ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke. To bi bila najveća pomoć Srbiji da ozdravi, jer te službe drže kao taoce svakoga u Srbiji, i jače su od svake vlasti", rekao je Drašković.

Kada je reč o nedavnom hrvatskom blokiranju poglavlja i najavama sličnih aktivnosti u budućnosti, Drašković je ocenio da dijalog dve države može da se popravi, ne ispraznim deklaracijama, već odnosom prema prošlosti koji bi počivao na tome da prvo pokažeš na balvan u svom oku.

"U svim zločinima ruke su nam do rukava, i nama i Hrvatima i Bošnjacima, s tim što je odgovornost Srba i Srbije za Jugoslaviju bila najveća. Moralo se učiniti sve, pristati na sve moguće kompromise i prividna poniženja, da bi se sačuvala Jugoslavija i izbegao rat, da bi se sačuvala država u čije smo stvaranje najviše uložili i koja je nas najvše koštala", smatra Drašković.

Govoreći o preprekama i u poglavlju 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u kojem će Srpska spoljna politika morati da se uskladi sa evropskom, a time i da, ukoliko ostane takav stav EU, uvede sankcije Ruskoj Federaciji, Draškovć je poručio da treba nastupiti ofanzivno.

Prema njegovim rečima treba napustiti teren zaklinjanja da nećemo uvesti sankcije Rusiji.

"Ima ko da nas čuje i u Parizu i u Berlinu i u Moskvi i zato treba da pokrenemo inicijativu i damo argumente da je došao trenutak koji neminovno zahteva ukidanje ruskih sankcija Evropi, i evropskih Rusiji. Moramo da se borimo za to", zaključio je Drašković.

 Potrebna saradnja EU i Rusije

Posle odluke građana Velike Britanije na referendumu da ta država napusti Evropsku uniju, pred Briselom su dva izbora - ili da se od Bregzita brani deklaracijama o zbijanju redova, ili da se bez oklevanja okrene strateškim vizijama De Gola i Vilija Branta uspostavljanjem prostora slobodne trgovine od Lisabona do Vladivostoka, izjavio je Drašković.

Drašković je rekao da bi, ukoliko bi se krenulo putem saradnje EU i Rusije, za samo nekoliko godina na hiljade evropskih kompanija i na stotine hiljada evropskih radnika otišlo u Sibir, energetskom srcu Evrope i sveta.

"Rusija bi snažila Evropu, a Evropa bi snažila Rusiju, demokratizovala je, evropeizovala i vraćala onim strateškim zapadnim orijentirima Petra Velikog", objasnio je Drašković.

Prema njegovim rečima otpori "jastrebova" u Evropi, Ruskoj Federaciji i Sjedinjenim Američkim Državama su ogromni, ali stiče se utisak da su i Vašington i Moskva poslali niz jasnih signala da žele resetovanje odnosa i da im nije do novog hladnog rata i prizivanja apokalipse.

"Prepreka je ono što se 'zakuvalo' sa Ukrajinom i zato, pre svega imajući u vidu Evropu, i Brisel i Moskva moraju da skinu feredže i priznaju svoje greške", poručio je Drašković.

Kada je reč o Bregzitu, Drašković je ocenio da su Britanci davanjem glasa za politiku izlaska koju je propagirao Najdžel Faraž, zapravo bacili anatemu na Vinstona Čerčila i rekli ne svemu za šta su se njihovi preci borili u ratu protiv nacizma.

"Pojava toga u 21. veku treba da zabrinjava, jer je Britanija kolevka multietičnosti, najveća imperija u istoriji sveta, i još ne mogu da verujem da se to dogodilo. To se dogodilo zbog ksenofobije, islamofobije, lažne propagande da će islamski terorizam zaobići Britaniju ako izađe iz Evrope i užasne laži, poput one da će 350 miliona funti svakog meseca biti uplaćivano za zdravstvo, a što sada navodno odlazi u EU", rekao je Drašković.

Kako je konstatovao Britanci se upravo sada "hlade" od velike greške koju su ispoljili na slobodnom referendumu i da shvataju da su glašali protiv interesa svoje zemlje.

"Premijerka Mej saopštila je da će član 50. Lisabonskog sporazuma biti aktiviran tek posle sporazuma sa Škotskom i Severnom Irskom, kada čitvo Ujedinjeno Kraljevstvo zatraži izlazak iz EU. E, to je već možda naznaka da će u ime očuvanja Ujedinjenog Kraljevstva Britanija možda i odustati od aktiviranja člana 50", rekao je Drašković.

Prema njegovim rečima u izboru između gaženja referendumske volje jednog dela građana i raspada države, prevagu će odneti ovo prvo.

Kada je reč o SAD i mogućim izborom Donalda Trampa za predsednika te zemlje, Drašković je ocenio da akcije islamskih terorista daju krila tom predsedničkom kandidatu, ali da je teško u ovom trenutku proceniti da li će promeniti retoriku ukoliko pobedi.

"Bilo bi strašno da u jednoj Americi, koja je čovečanstvo, predsednik počne da deli ljude po boji kože, njihovoj verskoj ili dalekoj etničkoj pripadnosti. To bi bila mina u temeljima Amerike i ne verujem da se to može desiti", zaključio je Drašković.