Samit u Parizu: Od migrantske krize do infrastrukturnih projekata

Posle Berlina 2014. i Beča prošle godine domaćin trećeg sastanaka na vrhu zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije je francuska prestonica.

Na poziv francuskog predsednika Fransoa Olanda samitu u Jelisejskoj palati prisustvovaće nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Kristijan Kern, premijer Italije Mateo Renci i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, kao i lideri zemalja Zapadnog Balkana.

Na skupu će, kako je najavljeno, dominirati tri teme – zbrinjavanje izbeglica i migrantska kriza, zajednička borba protiv terorizma i radikalizacije, kao i evropska perspektiva svih zemalja Zapadnog Balkana, posebno u svetlu nedavno održanog referenduma u Velikog Britaniji na kojem su Britanci odlučili da napuste EU što je izazvalo potres na čitavom kontinentu.

Na skupu će se razgovarati i o regionalnim i infrastrukturnim projektima i o nastavku sprovođenja agende povezanosti balkanskih zemalja u oblastima energetike, saobraćajne i železničke infrastrukture.

EU je prošle godine na samitu u Beču obećala 600 miliona evra za 10 regionalnih infrastrukturnih projekata, a Srbija je kandidovala tri projekta. Očekuje se da će biti reči i o finansiranju tih projekata, pa će tokom prepodneva biti održan sastanak ministara finansija i ekonomije zemlja Zapadnog Balkana sa evropskim kreditorima.

Na skupu će biti potpisan sporazum o osnivanju regionalne kancelarije za saradnju mladih. Ideju su pre dve godine pokrenuli premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vučić i Edi Rama i sada će ta ideja biti realizovana. Osnivanje kancelarije biće učinjeno po uzoru na francusko-nemački ured koji je osnovan 1963. sa željom da se pospeši razmena mladih i ubrza proces pomirenja posle Drugog svetskog rata.

Za Srbiju je ovaj samit veoma važan. Vučić je uoči odlska u Pariz rekao da će sa evropskim zvaničnicima razgovarati o tome zašto nisu otvorena poglavlja 23 i 24 jer je Srbija učinila sve da se ona otvore. Imaće i više bilateralnih susreta – sa komesarom za proširenje Johanesom Hanom i premijerima Albanije i Slovenije kao i predstavnicima Svetske banke.

I Angela Merkel je poručila da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu, iako ne idu istom brzinom ka EU, ali da Berlin vidi perspektivu i da očekuje nastavak sprovođenja reformi i svega što se tiče vladavine prava.