Liht: Verujem da je poseta SAD otkazana da bi se formirala vlada

Liht smatra izuzetno važnim što država Srbija i dalje, i pored potresa u EU, ali i različitih nesporazuma na domaćoj političkoj sceni po pitanju spoljnopolitičke pozicije, apsolutno i bez ikakve sumnje ostaje pri stavu da je integracija u Uniju strateški prioritet zemlje.

Međutim, ne vidi ništa loše u susretima na visokom nivou sa čelnim ljudima Kine ili Rusije, naprotiv "Takvi razgovori su za Srbiju veoma važni", navodi predsednica ugledne NVO za Tanjug.

Povodom spekulacija o spoljnopolitičkoj poziciji Srbije, posle susreta mandatara Aleksandra Vučića sa predsednikom Rusije, a pogotovo posle sastanka sa ambasadorima SAD i EU, ona ukazuje pre svega na činjenicu da je do njega došlo u atmosferi u kojoj su pojedini mediji sebi dozvolili da pišu na način koji je "apsolutno nedozvoljiv" i definitivno šteti interesima Srbije. 

"Demokratija je jedna od najbitnijih tekovina naše moderne civilizacije, ali postoje neke stvari i situacije u kojima je preširoka debata, u kojoj pojedini mediji daju sebi slobodu da komentarišu teme koje se tiču spoljne politike, neznalačka i kontraproduktivna", ocenjuje Liht i dodaje da joj se čini da pogrešno shvaćen demokratski pristup, u kome se između ostalog stvari i izmišljaju, ponekad i zlonamerno tumače, može da bude itekako opasan.

Istovremeno ne veruje da je ta vrsta spinovanja javnosti, kojoj su pribegli pojedini mediji, dovela do otkazivanja poseta Vašingtonu i Briselu.

"Verujem da je do otkazivanja došlo zbog toga što je Vučić odlučio da se prvo konstituiše vlada i da počnu pregovori sa EU i da onda ode u Brisel", navodi Liht.

Sigurna je, kažže, i da Vučić, da je imao planirane susrete sa predsednikom ili potpredsednikom SAD, tu posetu ne bi otkazao.

Kad je reč o poseti kineskog predsednika Beogradu, ona podseća da je Kina zvanično druga ekonomska sila u svetu, odmah iza SAD, i da će sigurno igrati izuzetno značajnu ulogu u Evropi. Smatra da Kina ima ogromne planove za širenje svog, pre svega ekonomskog uticaja, a samim tim kulturnog i političkog, ističe, uz nadu da će ta nova politika zvaničnog Pekinga Srbiji, pored ulaganja u smederevsku Železaru, doneti i nove investicije.

Nastajuće ili narastajuće kinesko prisustvo u Srbiji i regionu sigurno će dovesti do određenih debata i unutar Evropske unije, kaže Liht, ali podseća da je i Evropa zainteresovana za intenzivnu saradnju sa Kinom.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, kažže, nekoliko puta bila u Kini, a Hilari Klinton je, po dolasku na funkciju državnog sekretara, prvo posetila Kinu.

"Očigledno je da ozbiljni i respektabilni ekonomski i politički igrači vide Kinu kao značajnog partnera i u tom kontekstu, meni se čini da je ova poseta sigurno značajna, ali ne verujem da nas ona na bilo koji način konfrontira sa ostatkom sveta", kaže Liht.

Vučićeva politika prema regionu za nju je, takođe, neupitna, a u tom kontekstu i veoma dobar i značajan susret sa predsednicom Hrvatske.

O regionu 

"Apsolutno podržavam politiku premijera Vučića u regionu, kao i politiku prema izbeglicama", ističe Liht.

Veruje da je susret Vučića i Grabar Kitarović ugovoren na obostranu inicijativu, jer se očigledno osetila ozbiljna potreba da se prevaziđu svi problemi između dve države, od poslednjih u vezi sa blokadom otvaranja Poglavlja 23, do prošlogodišnjeg zatvaranja granica.

"Verujem da su predsednica Hrvatske i premijer Srbije došli do zaključka da su oni ti ljudi koji mogu da promene taj pristup, da ga učine mnogo konstruktivnijim i samim tim boljim za obe zemlje", kaže Liht.

Liht navodi da je očigledna potreba da se prevaziđu tenzije koje jednima i drugima škode.
Ona navodi da sigurno nije bilo lako preduzeti takav susret koji je ocenila kao vrlo pažljivo koreografisan, budući da je svaki trenutak bio "preračunat", što, dodaje, ukazuje na ozbiljnost celog pristupa.

"Znači, nije reč samo o deklaraciji, nije samo jedan trenutak susreta, nego jedan ceo simbolički proces koji šalje vrlo jasne poruke", kaže Liht, posebno u svetlu činjenice da su Srbija i Hrvatska "osa" od koje u velikoj meri zavisi kako će se odvijati i drugi procesi u celom regionu.

Ostaje, dodaje, ono gde su sve zemlje slabe, a to je implementacija dogovorenog. Zato predlaže formiranje zajedničke radne grupe koja bi radila na implementaciji dogovorenog u deklaraciji, a tako bi, navodi, Vučić i Grabar Kitarović pokazali da su ozbiljno osmislili dokumenta koja su pripremili i potpisali.

Dodaje i da građani prepoznaju pozitivne korake koje naprave njihove državne administracije i da su spremni da iznesu svoje ideje, koje će pomoći da se "granice između dve države pretvore u mesta susreta".

Tako se, navodi, njoj obratila jedna građanka sa idejom kako rešiti granični spor oko Šarengradske ade, te najavljuje da će njen projekat poslati vladi, čim bude formirana.
Takav pristup građana smatra veoma značajnim, jer, ističe, nemoguće je zamisliti ozbiljnu, razvijenu demokratsku državu, u kojoj građani ne participiraju, na različite načine, u definisanju osnovnih politika.

U tom kontekstu gleda i na aktuelne proteste - kao na pravo ljudi da izražavaju svoje mišljenje i da izraze svoje neslaganje sa određenim pojavama u društvu, iako to vlast najčešće shvata kao atak na sebe.

Srbiji, smatra Liht, nedostaje kritički dijalog, ili ga ima malo, a upravo takav dijalog je u najboljem interesu svake vlasti, jer je upućuje na pravac kojim treba da ide.

"Ona je ponekad neprijatna, ona ponekad može da dovede u pitanje neke njihove osnovne postulate, ali bez osluškivanja mišljenja građana vlast ne može da bude sigurna da li je na pravom putu", poručuje Liht.

Aktuelne proteste ona, međutim, ne vidi kao deo kritičke debate: "Oni su zapravo tu umesto debate, i sigurno bi ih bilo manje da ima više kritičkog dijaloga i debate", ističe Liht.

Za sebe, inače, kaže da je takođe kritična prema onome što se desilo u Savamali, i da se, bez obzira na to da li su objekti bili legalni ili ne, ništa ne može na takav način rušiti:"Ono što se desilo u Samali nije se smelo desiti, a ako se desilo onda se mora učniti sve da se što pre učini javnim cela priča i da se vidi ko je odgovoran".

S druge strane, kaže, ima i situacija u kojima ljudi naprosto žele da protestuju, jer nalaze da nešto što se odigrava u društvu nije nešto čime mogu da budu zadovoljni, a nemaju drugog načina da izraze svoje nezadovoljstvo.

"Izražavanje nezadovoljstva i pravo na pobunu je osnovno ljudsko pravo u demokratskom poretku", zaključuje Liht.