Ostavinska rasprava Srbije i Hrvatske, da li je moguć dogovor?

Ostavinska rasprava između nekadašnjih republika članica SFRJ traje deceniju i po. Države su se podelile, ali ne i imovina, privatna svojina i stečena prava, diplomatsko-konzularna predstavništva, kulturna dobra, arhiva. Sporazum o podeli, sabran u šest aneksa, uglavnom je ostao na papiru. Šta će promeniti Deklaracija koju su Hrvatska i Srbija potpisale u ponedeljak?

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović kaže da, posle dvadesetak godina čekanja da ostvare svoja prava, pojedinci, preduzeća, država i njeni fondovi sa pravom potražuju materijalna ili nematerijalna dobra koja se nalaze širom bivše Jugoslavije.

"Naravno, i ono što se tiče vojske, vojne imovine i vojnih stanova, da će to dobiti na dinamici, da će se Hrvatska ponašati odgovornije nego do sada", očekuje Odalović.

A to, između ostalog, znači da bude sproveden aneks G koji predviđa vraćanje imovine u stanje koje je bilo 31. decembra 1990. godine.

Hrvatska je, u međuvremenu, uredbom iz 1991. godine, vlasništvo nad srpskom imovinom prenela na državu.

To je ukinuto 2002. godine, ali su za tih 11 godina mnoge nekretnine privatizovane ili useljene. Najsloženije pitanje - imovina privatnih lica.

Analitičar iz Hrvatske Davor Đenero napominje da je za Hrvatsku naspornije pitanje priznavanja stanarskih prava.

"Hrvatska pozicija je da se aneks G ne može primenjivati izdvojeno u odnosu na druge delove Bečke konvencije i drugo da se on u odnosu na građane ne može primenjivati neposredno nego da se svaki slučaj mora rešavati pred sudovima", objašnjava Đenero.

Predstavnici država sukcesora nadležni za arhive ili takozvani aneks D, dogovorili su se da konkurišu za sredstva EU zbog digitalizacije podataka.

U Srbiji je reč o oko 250 miliona stranica koje svedoče o nastanku i nestanku SFRJ.

Srbija neće odustati od namere da očuva celovitost arhivskih fondova, jer papir, kažu, ne može da se deli.

Direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević kaže da "filozofija" aneksa D ide protiv temeljnih principa struke.

"Pojedini članovi predviđaju fizičku deobu. To će biti najteže pitanje koje ćemo savladati. Ovo što čuva Arhiv Jugoslavije, kao kulturnu baštinu, je neko zaveštanje prošlosti za budućnost", smatra Milošević.

Ranije procene srpske Direkcije za imovinu bile su da je u momentu razdvajanja, imovina Srbije u Hrvatskoj vredela oko 1,8 milijardi evra, a Hrvatske u Srbiji oko 800 miliona evra. Srbi u Hrvatskoj takođe potražuju najmanje 85.000 kuća i stanova.