Vučić: Treba češće da uđemo u hrvatske cipele a Hrvati u srpske

Sutra se sastajete sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, bilateralni susret u dve zemlje, što je dosta neuobičajeno.

Naravno da, u domaćoj upotrebi ja pretpostavljam šta će neko u Hrvatskoj da govori. Pretpostavljam i šta će neki moji prijatelji u Srbiji da govore. Ja neću na taj način da pristupam, ja ću da govorim o zajedničkim interesima. Imamo jedan zajednički ključni interes, a to je da imamo dugoročni mir, dugoročnu stabilnost i da imamo neuporedivo bolju ekonomsku saradnju. Evo ja ću vam navesti jedan primer. Mislim da u tački šest, govori se o zajedničkim razvojnim projektima i prekograničnoj saradnji i kroz programe i projekte EU. Vrlo konkretna stvar. Govorimo o zajedničkom pristupu rešavanju problema međunarodnog terorizma, prvi put da imamo kao potpisan sporazum zajedničko rešavanje pristupa problemu izbeglica, migrantske krize. Kada sve to imate, onda znači da ste upućeni i počinjete da radite jedni sa drugima. Ranije, kada smo predlagali za Berlinsku konferenciju da pričamo o pruzi Beograd-Zagreb i zajedničkim infrastrukturnim i komunikacionim projektima, neretko smo dobijali odgovor: Nismo zainteresovani za istočnu izlaznicu. Mi jesmo zainteresovani za dobru saradnju sa Hrvatskom i čini mi se da je to nešto što se na bolje menja u Hrvatskoj, jer i Hrvatska može to pametnije da iskoristi. Hrvatska može da dobije više novca iz Evropske unije. Kada pravite nešto između Beograda i Zagreba, to je 120 kilometara kroz Srbiju, a 300 kilometara kroz Hrvatsku. Mislim da je to u interesu i jednih i drugih. Drugo, mi smo tu rekli jednu važnu stvar. Imamo nerešene probleme, hajde da probamo da ih rešavamo. Imamo problem granične linije. Idemo, formiramo odmah komisije, formiramo radna tela. Ako možemo da postignemo dogovor možemo. Ako ne možemo, idemo odmah i tu smo se dogovorili, pred međunarodne institucije. Koliko godina rešavamo sukcesiju? Imamo sporazume još iz 2001. o sukcesiji. Nekoliko smo DKP-ova podelili. Nikad nismo otvorili ni pitanje privrednih društava, nikad nismo otvorili ni pitanje dugova.

Želite da se to završi?

Da, govorili smo i o pravima manjina i o nestalima, dakle, o onome što su neka bolna pitanja iz prošlosti. Nešto što stalno postoji neka vrsta tenzije koju bi trebalo da pokušamo da spustimo. Ali mislim da je ovo strateški i suštinski sporazum koji bi trebalo da bude ne samo voljom rukovodstava dveju zemalja, već dobrim radom posle toga i da pokušavamo da više razgovaramo jedni sa drugima, da pokazujemo veće poštovanje jedni prema drugima i ono što bih ja rekao, da češće uđemo, Hrvati u srpske cipele a Srbi u hrvatske cipele. Čini mi se da bismo se bolje razumeli.

Kad smo kod prava manjina, jesu li Bunjevci u Vojvodini Srbi ili Hrvati? Postavljam to pitanje jer je početkom devedesetih Vojislav Šešelj često dolazio u Sombor i Suboticu i govorio kako su to Srbi katoličke vere.

Svako se u našoj zemlji i po Ustavu izjašnjava onako kako želi. Mi imamo značajnu hrvatsku manjinu baš u okolini Subotice i bićemo sutra u Tavankotu i Subotici. Ali imate i bunjevačku manjinu i neke druge. Svako se izjasni onako kako želi. Kod nas možete da se izjašnjavate i kao Srbin i kao Vlah i kao Rumun, kako god hoćete.

Kakvo je vaše stanovište po pitanju parlamentarne zastupljenosti hrvatske manjine u parlamentu Republike Srbije?

Mi smo o tome razgovarali više puta. Postoji zakon, koji mislim da je dobar po tom pitanju, iako dolazi do zloupotreba. Imate Srbe koji se kandiduju kao pripadnici manjina da bi ušli u parlament. Suština je da kod nas imate takozvani prirodni prag od 0,4 odsto. Dakle, 15 do 16 hiljada glasova, u zavisnosti od izlaznosti, je dovoljno da uvek budete u parlamentu, što mislim da je apsolutno fer. Sad je tu problem što imate Hrvata ukupno na nešto malo većem nivou od tog procenta... i bilo koji deo da glasa, a ne za manjinsku stranku, onda ne bi bio tu. Ali mi smo spremni da otvorimo svaku vrstu pitanja i svaku vrstu razgovora ali to mora da bude jednak odnos prema svim manjinama. Hrvati nisu ni blizu najveće manjine u Srbiji. Imamo i Mađare i Bošnjake i pripadnike drugih manjina koji su brojniji od hrvatske manjine što nije slučaj u Hrvatskoj, gde su Srbi ipak najbrojniji.

Kako ste zadovoljni procesom povratka Srba u Hrvatsku?

Mi nismo zadovoljni i nikad ne možete da budete zadovoljni kada toliki broj ljudi napusti svoja ognjišta, ali mi o tome razgovaramo otovoreno kao što razgovaramo i o nekim drugim pitanjima koja su bolna za Hrvate. I nemam nikakav problem da ta pitanja otvorimo, jer ja znam da kada dođemo do tog emocionalnog nivoa, da se tu nikada nećemo saglasiti. I da mi sad pričamo o 'Oluji'... 99 odsto Hrvata tretiraće to kao herojski poduhvat i slaviće, a 99 odsto Srba su najtužniji tog dana zbog progona i napuštanja ognjišta.

Vodite li Vi proaktivnu politiku da se Srbi vraćaju u Hrvatsku?

Jedan deo ljudi neće da se vrati. Ovde žive 21 godinu. Ali mnogi hoće da dobiju svoja imovinska prava. Hoće starci da se vrate. Hoće negde i mlađe porodice da se vrate. Negde ne mogu struju da dobiju po godinu i po, dve. Znam da ćete uvek moći da mi kažete, recimo, a šta je sa udžbenicima za Hrvate? Kasnili smo, što je za mene bilo najgluplje nešto, i onda sam to na Vladi izveo na taj način, rekao sam, nemojte molim vas da pravimo takve gluposti jer smetaju nam za dve škole udžbenici i to iz matematike i ne znam iz kog predmeta na hrvatskom jeziku. Ako vam je problem, platiću iz stranke, nemojte da izmišljate razloge da ne možemo to da rešimo. Mi smo to rešili, ali je tačno da smo kasnili. Uopšte neću da izbegavam i našu vrstu odgovornosti za određene stvari koje nismo dobro i na vreme izveli.

Gospodine Vučiću, jeste li ponosni na Vaš vlastiti politički ali i ratni put?

Ako ste mislili to oko Hrvatske da me pitate za nekakav ratni put, ja tad nisam imao ratni nego politički put. Išao sam i govorio ono što sam mislio u tom trenutku. Da li je uvek sve bilo najispravnije? To ne mogu da vam tvrdim ali sam bio uz svoj narod.

Da li je vreme da se pitanje nestalih konačno završi?

Jeste. Mislim da je to osnovno. Mi smo o tome razgovarali, to je obaveza i jednih i drugih. To je približno isti broj Srba i Hrvata, za nijansu veći broj Srba, ali svejedno je. Ljudi su ljudi i mislim da je vreme da se to reši koliko god je moguće.

Brojke su konkretne – 931 državljanin Hrvatske i 150 državlja Srbije.

Ali, objasnite i vi malo ljudima u Hrvatskoj, od tih 931 državljanina Hrvatske vam je 400 Srba. Dakle Srba koji su učestvovali na drugoj strani u sukobu a ne u okviru hrvatskih oružanih jedinica. Ja ne govorim o Srbima i Hrvatima.

Nešto zapravo želim da Vas pitam sada kada su tužbe i kontratužbe za genocid u Hagu konačno presuđene kako su presuđene. Da li je vreme da se arhivi i u Srbiji i u Hrvatskoj otvore po pitanju nestalih i da se to pitanje što je pre moguće, zbog svih tih porodica, reši?

Mi smo spremni da po tom pitanju veoma ozbiljno i odgovorno radimo. Mislim da je važno, kako ste vi rekli, zbog svih porodica. Mislim da je važno i zbog srpskih i zbog hrvatskih porodica.

Pregovori Vaše vlade, upravo Vaše vlade, sa EU su otvoreni. Dosta je bilo napisa oko otvaranja poglavlja 23. Moje prvo pitanje je li i kako sa EU i Hrvatskom rešeno pitanje međunarodne jurisdikcije Srbije za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije?

Slušajte, mi da nemamo takav zakon, mi ne bismo mogli nikoga da uhapsimo, ni ko je počinio zločin u Srebrenici. Ali kad pričamo o tome vi ne kažete, takođe, da mi i dan danas ne znamo koji se sve Srbi nalaze na optužnicama u Hrvatskoj pa su ti ljudi uhapšeni i kada idu u Crnu Goru i bilo gde drugo.

Pitam u kontekstu pregovora sa Evropskom unijom.

Sve sam ja vas razumeo. Ja vam govorim ukupno. Ja sad ne pričam o pregovorima sa Evropskom unijom. Govorim o suštini. Ovakav zakon kakav mi imamo ima 11 ili 12 zemalja Evropske unije. To ne može da bude uslov EU, da se kaže da je to suprotno pravilima i praksi EU.

Samo što je njihova jurisdikcija opšta, odnosi se na ceo svet.

Pa dobro, sad da se mi baš odnosimo na ceo svet, nije baš. Ali mislim da je važno da se poglavlja otvore. Ako se otvore, otvore, ako se ne otvore, mi ćemo i dalje da gledamo da gradimo što je moguće bolje odnose sa Hrvatskom bilateralno. To zavisi od Evropske unije, nama su ruke tu vezane.

Da li je ovo pitanje sa Hrvatskom i Evropskom unijom rešeno u smislu početka pregovora?

Ja se nadam da će da bude. Mi smo razgovarali. Vidite, mi nismo razgovarali o taktičkim i dnevno-političkim stvarima. Mi smo razgovarali naporno i ozbiljno o suštinskim stvarima i mislim da će ovo biti jedan od najznačajnijih sporazuma koji su Srbija i Hrvatska ikada potpisale.

Kad kažete mi, mislite na predsednicu Kolindu Grabar Kitarović?

Da. Mislim i na naše ljude koji su se nekada sretali i tako dalje. Mislim da je mnogo dobro volje pokazano i mislim da će to da bude jedan dobar, odličan temelj za sve buduće sporazume i da će ostati u istoriji upisan ovaj sporazum.

Srbija je sedmi trgovinski partner Hrvatskoj. Međusobnih ulaganja i investicija ima, mnogo više sa hrvatske strane u Srbiju nego iz Srbije prema Hrvatskoj. Kako ste uopšte zadovoljni?

Srbi bi vam odmah rekli: To je zato što Hrvati neće da puste Srbe da ulažu na njihovu teritoriju, što sam siguran da negde ima istine, a i da negde nema istine. Tako da je to negde pola-pola. Ima negde i našeg nedovoljnog znanja, a ima negde, činjenica da Hrvati iz različitih razloga teže podnose srpsko prisustvo nego što Srbi podnose hrvatsko prisustvo. Ja sam veoma zadovoljan činjenicom da imamo dosta investitora iz Hrvatske, da su nam i najveći trgovinsi lanci iz Hrvatske. Sa tim nemamo nikakav problem. Mislim da, sve dok posluju u skladu sa zakonom, a to čine, imamo veliki broj fabrika čiji su vlasnici Hrvati. Za nas je Hrvatska jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera. Tu saradnju, mislim da možemo da uvećavamo u budućnosti i po pitanju turizma i usluga i mnogih drugih stvari, ali za to je potrebna drugačija politika i drugačije emocije.

Da li je jedan od ciljeva vašeg sutrašnjeg susreta i Deklaracije koju ćete potpisati i ostvarivanje temelja za bolju ekonomsku saradnju?

Apsolutno. Ja mislim da je to ključna stvar. Jer sve ove političke teme o kojima mi govorimo, one su conditio sine qua non uspešne i bolje ekonomije. Vidite, Srbija će ove godine imati rast oko 2,6-2,7 ukoliko ne bude problema sa kukuruzom, pšenica je odlično. Sve drugo su već predvidljivi brojevi. Sledeću godinu očekujemo, ako sa Železarom bude sve u redu, i posle posete Si Đinpinga sada, očigledno je da bi to tako trebalo da ide, mislim da ćemo ići na gotovo četiri odsto rasta, što je veliki rast. Mislim da je tu šansa i Hrvatske da zaradi više, ali i šansa Srbije da povezujući se sa Hrvatskom bude bliže Evropi. To je vin-vin situacija i za jedne i za druge, da mi imamo čist račun. Ja ne mislim da se ljubim ni dva, ni tri, ni pet puta sa Kolindom Grabar Kitarović. Siguran sam da ni ona to ne misli, niti to bilo koga od nas interesuje.

Kineski predsednik je danas treći dan ovde u Srbiji kod Vas, što je velika stvar. Kinezi su kupili Železaru "Smederevo".

Tako je. Ostaje nam još samo closing procedura.

Kolika su godišnja strana ulaganja u vašu ekonomiju?

Za našu zemlju nisu mala. To je 1,8 milijardi evra bilo prošle godine i mi smo, posle Mađarske, imali najbolji odnos stvorenih radnih mesta u odnosu na direktne strane investicije. Mi smo bili zemlja broj dva, a Nemačka je, recimo, bila zemlja broj četiri. Prošla godina je po tom pitanju bila dobra uprkos merama fiskalne konsolidacije gde smo uspeli da spustimo javni deficit. Zato su bile potrebne hrabre odluke. Mislim da je nešto planirano i sada da se desi u Hrvatskoj, pa zbog svih prilika se nije dogodilo. Ali nama je to donelo dobro zdravlje javnih finansija i priliku da nam ekonomija raste posle mnogo godina, posle sedam-osam teških godina. I ove godine ćemo imati najveći rast u poslednjih deset godina. Dogodine očekujemo gotovo dvostruko veći. Mislim da to nije mali broj investicija ali nam treba još.

Planovi Vaše Vlade su završiti pregovore sa EU do 2018, a 2019. biti spreman za potpis. Dosta ambiciozno.

Naše je da mi uradimo ono što mi možemo. Kao što ste primetili, naš je put evropski put ali to nije neka vrsta idolpokloničkog odnosa to je jedan realistički pristup i mi radimo sve što možemo. Naše je da mi završimo svoj posao na putu ka EU. A da li će političke prilike da budu onakve ili ovakve, to je druga stvar.

Imate visok nivo konsenzusa u društvu za ulazak u EU?

Najteže pitanje danas. Rekao bih da veći konsenzus imamo među političarima jer bolje znaju šta nam je potrebno, nego što taj konsenzus postoji u narodu. Ali i dalje mislim da je većina građana za ulazak u EU.

Stanovišta Srbije po pitanju odnosa sa NATO i ulaska u NATO su jasna ali moram Vas pitati smeta li Vam ulazak Crne Gore u NATO?

Ne. Mi poštujemo sve druge države i kao što tražimo da drugi poštuju našu nezavisnost i suverenitet i mi poštujemo nezavisnost drugih zemalja. Svako ima pravo na svoje odluke.

Imate dobre odnose sa Rusijom. Nedavno ste bili u Moskvi kod predsednika Putina.

To mi je, ja mislim, sedmi put da sam se video s predsednikom Putinom. Imamo dobre odnose sa Rusijom, odlične odnose sa Kinom, odlične odnose sa svim evropskim zemljama. Verujem da će i sa Hrvatskom da bude mnogo bolje.