"Poglavlja 23 i 24 ključna, neophodno rasvetliti prošlost"

Juratović je, u Beogradu na tribini magazina "Njuzvik" na temu "Suočavanje sa prošlošću - otvarnje dosijea i ilustracije (iskustvo Nemačke)", rekao da je je bitno da se u regionu jugoistočne Evrope, na putu u EU, gradi svest na temeljima ljudskih prava.

"Kroz ekonomske interese se stavra socijalna sigurnost, ali se zna da ekonomija i društveni elementi mogu funkcionisati samo ako se uzimaju u obzir demokratski principi", poručio je Juratović.

Ocenio je da su poglavlja 23 i 24 bitna jer se bave ljudskim pravima, slobodama i pravosuđem, dodajući da su ona teška i da se ne radi samo o usklađivanju zakonodavstva, već treba uzeti u obzir da je na ovom podneblju puno grešaka i zla pravljeno od ideoloških režima.

Juratović je podvukao da je bitno da se gradi svest pravde i da budućnosti nema ako se ne rasvetli prošlost.

Ukazao je da se uvek neko pojavi koji pokušava da vuče unazad argumentima prošlosti, zbog čega je bitno suočiti se s prošlošću, a ujendo i odati poštovanje žrtvama.

"Samo smo onda verodostojni prema budućnosti. Ponašanjem prema ljudima prošlosti određujemo ponašanje u budućnosti", rekao je Juratović.

S tim u vezi je istakao da na prostoru zapadnog Balkana postoji osećaj nepravde, i da je najveći problem što su još uvek važnija pitanja kome neko pripada, čiju partijsku knjižicu ima, nego lične vrednosti.

Savezni komesar za evidenciju službe državne bezbednosti bivšeg DDR-a Roland Jan je poručio da Nemačka podržava put Srbije u EU, kao i da društvo ima jasna pravila na čijem vrhu prioriteta su ljudska pava.

"Samo ljudska prava nam omogućavaju da u produktivnoj raspravi nađemo najbolji put. To je razlika izmejdu diktature i demokratije. Diktatura je nešto gde nekolicina nameće put, a demokatija omogućava da svi zajedno, u sučeljavanju argumenata, odredimo put", precizirao je Jan i dodao da je zbog toga važno bavljenje prošlošću.

Jan je kazao da se Nemačka ne bavi prošlošću zato što je se rado priseća, već zato što želi da gleda napred.

"Treba gledati u retrovizor da se ne bi suočavali sa opasnostim u budućnosti", rekao je Jan.

Suočavanje s prošloću, kroz očuvanje dosijea tajne službe, šansa je za one koji su preživeli doba diktature, da razumeju prošlost, a ujedno i doprinosi razvoju demokratije.

Jan je podsetio da su građani DDR-a 15. januara 1990. upali u centrale Stasi-ja i sačuvali tajna dosijea te obaveštajne službe, koja je bila "sablja" diktature.

Očuvanje dosijea je, kako smatra, simbol revolucije na istoku Nemačke, dodajući da je pažljiv odnos prema prošlosti i diktaturi odlučujući za budući put demokratije.

"Samo otvaranjem dosijea možemo zaustaviti dalje delovanje Stasi, možemo stvoriti osnove za demokratsko drustsvo i zato smo se odlučili u Nemačkoj da koristimo ta dosijea", rekao je Jan ističući da je bitno da se oda počast žrtvama prošlog režima, vinovnici imenuju i da se pobrine za rasvetljavanje.

Jan je ukazao da je sačuvano 111 kilometara dosijea, a iza svakog se nalazi jedna ljudska sudbina.

S tim u vezi je pomenio i svoju sudbinu, rekavši da je uvidom u dosije imao priliku da shvati mnoga događanja u njegovom životu, kao i ko mu je pravi prijatelj.

"Uvid u dosiijea je bila važna osnova za razvoj demokratije u Nemačkoj", podvukao je Jan.

Juratović veruje u otvaranje poglavlja u junu

Poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Bundestagu Josip Juratović očekuje da će se pitanje hrvatske blokade otvaranja poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije rešiti u razgovorima između dve zemlje i izrazio uverenje da će poglavlja 23 i 24 biti otvorena tokom juna.

„„Mislim da je Hrvatska s pravom istakla par tema koje nisu rešene i koje bi trebalo rešiti u svakom slučaju. Međutim, pristup blokiranja pretpristupnih pregovora nije pravi put. Nadam se da će u razgovorima između Hrvatske i Srbije, koje u tome najviše snose odgovornost, biti postignut dogovor i svest da je otvaranje poglavlja bitno za obe strane"“, rekao je Juratović novinarima u Beogradu.

Dodao je da je i u interesu EU da se što pre reši ovaj problem, te naglasio da je veoma važno, a to se videlo na primeru spora Slovenije i Hrvatske, kada je jedan pogranični konflikt prenaglašen, da se bilateralna pitanja reše unapred.

„Smatram da se takva pitanja moraju rešavati bilateralno i nadam se da će sve biti u redu u vezi spora Hrvatske i Srbije, te da će obe srane shvatiti ozbiljnost i taj nesporazum brzo biti rešen“, poručio je nemački poslanik hrvatskog porekla.

On je naglasio da se ovaj problem ne tiče samo Nemačke, pa da samo ona treba da utiče na Hrvatsku i Srbiju, već je to pitanje za EU, a Nemačka je samo članica.

„U interesu je EU, a tako i Nemačke da se razgovara sa obe strane, sa ciljem brzog rešenja nesporazuma, i konačno dođe do otvaranja poglavlja 23 i 24 koja su ključna, i koja će biti dosta teška i dugotrajna. Važno je da nadvlada jedna ozbiljnost u procesu, u kojem EU mora da igra ulogu i EU“, kazao je Juratović.

Upitan da li će poglavlja biti moguće otvoriti još idućeg meseca on je kazao da u EU ne vole da govore o rokovima, posebno vezano za zapadni Balkan, ali da se nada da će do rešenja doći još u junu.

Juratović je ocenio da su obe strane blizu rešenje, i naglasio da se ne radi o ustupcima, već da obe strane treba da shvate koliko je tema otvarnja poglavlja ozbiljna, kako sa gledišta Srbije, tako i Hrvatske.