Da li je pisanje projekata za EU slaba karika

"Sagradimo Dom zajedno" je projekat finansiran iz pretpristupnih fondova EU, a pomogao je da se romske porodice zbrinu.

Aleksandra Krstić iz Sekretarijata Grada Beograda za socijalnu zaštitu kaže da su kupovali seoska domaćinstva, gradili socijalne stanove ili renovirali neke od postojećih objekata.

"Cilj je bio stambeno zbrinjavanje, ali i sva ostala pomoć koja im je bila neophodna da se što bolje integrišu. Jeste zahtevan projekat, potrebno je mnogo znanja i iskustva da bi se sproveo i napisao, ali smo uspeli", navela je Krstićeva.

Znanje i iskustvo su presudni da novac iz fondova Brisela bude uspešno iskorišćen. Kako bi se kapacitet prestonice unapredio, pomaže regionalna agencija. Krstićeva u ime Grada Beograda piše projekte, drži obuke.

Snežana Radinović iz Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograda kaže da je neophodno razumevanje šta su to programi EU za šta Unija daje sredstva, što je polazna tačka da bi se to uopšte moglo razmatrati.

"Postoji više populistička izjava i stav da postoji puno para u EU, u fondovima, da mi to ne umemo da iskoristimo, ali, nažalost, to nije tako jasno definisano. Programi EU postoje, ali mora da se zna koji su, kada i kako neko može da aplicira – to su osnovne stavke pre nego što uđete u razmatranje da nekakav projekat pišete", navela je Radinovićeva.

Vežbamo već osam godina i sa otprilike dvesta miliona evra godišnje. Tim novcem finansirani su inovativni projekti i razvoj postojećih, ali i bolnice i škole. Evropski novac koristili smo i da saniramo posledice poplava. Ipak, kriterijume iz Brisela nije lako ispuniti.

"Višegodišnje iskustvo osposobilo ih je da se na neki način pripreme za korišćenje tih sredstava. Ono što jeste izazov za naredni period jeste priprema za daleko veća sredstva koja će nam biti na raspolaganju kao i zemljama članicama", rekla je Ana Ilić iz Kancelarije za evropske integracije.

Za kvalitetne projekte važno je da se razvija i privatni konsultantski centar.

Ilićeva kaže da je dobro što se pojavljuju na tržištu specijalizovane usluge.

"Postoji velika fruktuacija ljudi iz organizacija javnog sektora, privatnog sektora, pa se stvara neka kritična masa ljudi koji umeju da pripremaju te projekte na samoj izradi ili u držanju obuka i treninga ili na pripremi samih projekata, a to onda znači da je važno da se obezbedi kontinuitet", smatra Ilićeva.

Siromašne lokalne samouprave i nevladine organizacije neretko nemaju novca da započnu projektne aktivnosti. Podrška sistema, savetuju stručnjaci, bila bi značajna.

Ognjen Mirić iz GIZ-a rekao je da jake institucije omogućavaju onima koji konkurišu da se na vreme raspišu pozivi da u budžetskim linijama ili resornim ministarstvima postoje sredstva namenjena sufinansiranju projekata.

Prema njegovim rečima, najgori scenario je da mi iz sopstvenog budžeta finansiramo jednu vrstu aktivnosti EU, drugu neki drugi donatori, onda stvaramo projekte koji neće imati efekte sa ostvarenim rezultatima.

Novi izazovi su pred poljoprivrednim proizvođačima. Prema najavama iz resornog ministarstva, IPARD program namenjen za poljoprivredu i ruralni razvoj mogao bi biti otvoren do kraja godine, a Srbiji će biti na raspolaganju 175 miliona evra.