Vučić: Izbeglička kriza samo odložena, nikako rešena

"Sasvim izvesno da će Srbija, Bugarska i Grčka uvek biti važne zemlje, ako ništa drugo u tranzitu. Naš je posao da se za to vreme pripremimo i po tom pitanju očekujemo veliku pomoć i podršku. Moramo biti spremni da jačamo sve naše kapacitete", rekao je Aleksandar Vučić.

Vučić je na konferenciji "Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi" rekao da je ovo najveća izbeglička kriza od Drugog svestkog rata, da je uzdrmala temelje EU i pokazala da između zemalja Unije caruje egoizam, a ne solidarnost".

Kriza je, rekao je Vučić, pokazala i kako se i sve druge zemlje koje ne pripadaju EU odnose prema izbeglicama, kako funkcioniše vladavina prava i kako se poštuju principi. Srbija će, rekao je, dati sve od sebe da bude deo sveobuhvatnog rešenja, ukoliko ga bude bilo.

"Ako ne bude zajedničkog evropskog rešenja, ponašaćemo se kao ljudi i poštovaćemo principe solidarnosti", rekao je Vučić.

Zahvalio je civilnom sektoru što smo tokom izbegličke krize zajedno uspeli da savladamo sve probleme i budemo odgovorni i humani u prihvatu izbeglica.

"Ponosan sam što Srbija nije podizala zidove i pravila podele na Balkanu", istakao je Vučić. 

Vučić je konstatovao, govoreći o ruti kojom se migranti kreću, da nije lako zaobići Srbiju, te da ko je govorio o ruti preko Albanije, trebalo bi da ima na umu da Hrvatska s te strane ima samo kilometar i po svog granicnog prostora i ništa više.

Istakao je da Srbija mora da bude spremna da jača kapacitete, navodeći da nismo dovoljno uradili, a da smo uradili više nego drugi.

Dodao je i da su i zbog toga važna poglavlja 23 i 24, kako i novi zakon o azilu i privremenoj zaštiti.

"Pokušaćemo da usvojimo te zakone krajem juna početak jula. Takođe, potreban nam je i novi zakon o strancima, koji ćemo, razume se, prvo poslati evropskoj agenciji na mišljenje", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je u Srbiju prošle godine ušlo 651.000 migranata, a od početka ove - 100.000 ljudi, koji su bili registrovani i pružena im je nega, smeštaj i zaštita.

Premijer je rekao da izbeglička kriza nije bila "velika tema" iz više razloga, između ostalog i zbog toga što Srbija nije želela da stiče političke poene, ni unutra, ni spolja, što su radile mnoge druge zemlje, pre svega zemlje EU.

"Naš odnos je bio prirodan, ljudski, normalan i racionalan i ne mislim da zbog toga treba da budemo pohvaljeni mi, nego zemlje koje su primale izbeglice za stalno", rekao je Vučić.

Naveo je da Srbija nije bogata zemlja i da je to ključan razlog zbog kojeg migranti nisu želeli da ostanu na teritoriji naše zmelje, ali je dodao da se nada da će neki od njih ostati i da će Srbija postati njihova otadžbina.

Vučić je naveo da je izbeglička kriza trenutno samo odložena, a nikako rešena, zbog svih problema u Pakistanu, Avganistanu, Siriji i da će u budućnosti morati da se radi na drugačijim mehanizmima, da se stvaraju društva koja će imati više tolerancije, jer samo društva koja su spremna na inkluziju mogu da opstanu.

Premijer, koji je i lider SNS, je rekao da, ako se dogodi da stranka koju vodi posle izbora bude u vladi, zakon o izbeglicama neće biti usvojen bez saglasnosti civilnog društva.

Vučić je dodao da ne razume nekad odnos građana prema migrantima, kao što ne razume ni prema nekim drugim stvarima.

"U Srbiji je glavna glavna stvar "kako da ja sačuvam radno mesto, a nije važno kakvi su rezultati moga rada", niti je važno da li će naša ekonomija biti bolja i veća. Ponašamo se kao da smo samodovoljni i samozadovoljni, ništa nam ne treba i 99,9 odsto stanovništva u Srbiji to podržava. To ne mogu da objasnim nikome u Evropi, i oko toga se suprotstvaljam celoj naciji", rekao je Vučić.

Dodao je da je siguran da će mnogi od Sirijaca koji danas prolaze kroz Srbiju jednog dana biti nobelovci, ali je primetio da se kod nas uvek uoči onaj 0,0001 procenat loših.

"Kao da mi takvih nemamo. Kao da su kod nas svi divni, svi nobelovci i osvajači zlatnih medalja", rekao je Vučić, dodajući da je to licemerstvo sa kojim se svi suočavamo, a koje se neće skoro promeniti.

Istakao je da je ponosan na Srbiju što, i kada je bilo najteže, niko nije mislio o podizanju ograda i žica. 

"Srbija to neće da radi ni u budućnosti. U srpskom stavu se oko toga ništa ni za jotu nije promenilo", rekao je Vučić.

Dodao je da je Srbija očekiva jedinstveno rešenje EU vezano za migrantsku krizu, kojeg nema ni do danas.

"A dok je bilo para iz EU fondova, zemlje su koristile taj novac, a sad kad je teško i kad treba da se uzvrati, onda su se povukle u egoističnu ljušturu i ništa ih nije interesovalo. Srbija je u tom smislu bila makar nešto lojalnija osnovnim principima EU - solidarnosti i humanosti", rekao je Vučić.

Dodao je da je zahvalan Norveškoj što je najavila oko tri miliona evra za jačanje sistrema azila u Srbiji, na ogromnoj podršci i što je na svim pitanjima uvek pomagala.

Konferenciji, u organizaciji Grupe 484 u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku, i podršku Ambasade Norveške, prisustvovalo je više od 100 predstavnika državnih institucija nadležnih za pitanja migracija i azila, međuanrodnih i domaćih organizacija civilnog društva.

Skup je deo projekta "Umrežavanje i građenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji" koji se sprovodi zahvaljujući podršci Ambasade Norveške u Beogradu.

Šoder: Srbija pozitivan primer

Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji Hans Fridrih Šoder istakao je da je Srbija postavila pozitivan primer kako treba prići izbegličkoj krizi.

Prema njegovim rečima, iz ovog pozitivnog iskustva mogu se naučiti lekcije.

Šoder je naglasio da su uspesi postignuti zajedničkim radom državnih institucija i nevladinim organizacijama, koje su osigurale da izbeglice budu zbrinute.

Istakao je da, nakon što je došlo do zatišja na balkanskoj ruti, taj period treba iskoristiti za pripremu za vreme posle, to jest da se poboljšaju zakoni i prilagode standardi.

UNHCR stoji, prema njegovim rečima, na raspolaganju vladi i građanima u ovoj krizi, i ističe da deli progresivnu viziju premijera kada je reč o budućnosti migrantske krize.

Vlada, kako je podvukao Šoder, treba da se posveti pitanju izbeglica koje su rešile da ostanu, ali i razmisli o solucijama za rešavanje pravnog statusa izbeglica koje nisu podnele zahtev za azil, a koje su ostale u zemlji, da im omogući neku vrtsu privremene zaštite.

Strateški put Srbije je put u EU

Premijer Aleksandar Vučić je uveren da je put ka Evropskoj uniji najbolji put za našu zemlju, jer je to strateško opredeljenje da se pripada tom tipu otvorenog, demokratskog društva i vladavine prava.

Vučić je rekao da dobro zna da takvo razmišljanje sada u Srbiji uopšte nije popularno zbog, kako je rekao, nekih stvari, ali i nekih odluka Haškog tribunala, te da ostaje i pitanje kakva će biti EU kad Srbija dođe pred njena vrata.

"U kakvom stanju će biti EU tada to je pitanje za njih. Za nas je važno da budemo uređena zemlja. To je racionalan i odgovoran pristup. Sve drugo bi vodilo Srbiju ne samo u ekonomsku propast", rekao je premijer.

"Ipak, ja ću opet da izađem sa tim da za Srbiju smatram da je najbolji put, strateški put - put ka Evropi, da naša zemlja pripada tom tipu društva i da razvija demokratiju kao deo političkog sistema, da ima vladavinu prava", rekao je Vučić.

Naše je, kazao je premijer, da obavimo posao do 2020, a on da neka EU kaže šta o tome misli.
On je kazao da u ceo ovaj proces idemo ne zato što tražimo novac od bilo koga, u ovaj proces ulazimo da bismo bili bolji, da bismo sebe promenili, da bismo sopstvenu svest promenili i da se usmerimo na ono što jesu vrednosti evropskog društva.

"Spremni smo i da naučimo i da čujemo", rekao je Vučić.