Da li će hrvatski uvjeti biti uslov za Srbiju u EU?

Od Zagreba istovremeno podrška i saplitanje na evropskom putu. Hrvatska je Srbiji ispostavila tri uslova za otvaranja poglavlja 23. Prvim se traži veće učešće manjina u parlamentu. Ipak, svaka partija odlučuje da li će na izbore sam ili u koaliciji sa nacionalnom.

Vladimir Medović iz Evropskog pokreta smatra da je reč o opštem pitanju kvota i o tretiranju Bunjevaca, jer Zagreb smatra da su oni pripadnici hrvatske nacionalne manjine.

Drugi uslov je tačka sporenja stara 13 godina, koliko je star i srpski Zakon o univerzalnoj jurisdikciji. Od Srbije Zagreb traži da ukine nadležnost za ratne zločine koji su se dogodili van njene teritorije. Smatraju da je zbog toga uhapšen Veljko Marić, a pretpostavlja se da bi takvu sudbinu moglo da doživi 300 branitelja. U Vladi Srbije rekli su nam da za sada izmene tog zakona nisu predviđene.

Dejan Jović sa Fakultet političkih nauka u Zagrebu ističe da pitanje
tog zakona treba gledati u širem kontekstu. To je način interpretacije devedesetih, rat za koji se u Hrvatskoj kaže da je isključivo bio odbrambeni, navodi Jović.

A sve je krenulo od Šešelja, zapravo prve tačke. Hrvate je naljutila odluka Haga da presudu može da čeka u Beogradu.

"Mi veoma poštujemo naše hrvatske komšije oni su moćni i snažni, mi ćemo da radimo svoj posao. Ako misle da smo facnirinani njihovom argumenatacijom ili uplašeni, grdno su se prevarili, poručuje premijer Aleksandar Vučić. Ne želimo svoju snagu nikome da pokazujemo, ali nećemo da dozvolimo nikome da nas ponižava", ističe Vučić.

Ovakve izjave iz Zagreba dolaze i pored deklaracije hrvatskog Sabora kojim se obavezao da komšije neće ucenjivati i kočiti u njihovim naporima da uđu u EU, odnosno da neće koristiti bilateralna pitanja. Brisel nema mehanizam da reaguje.

Vladimir Medović napominje da svaka država samostalno donosi odluku. Ne postoji nijedno pravno sredstvo u EU kojom bi Brisel ili druge države članice mogle da utiču na stav Hrvatske, dodaje Medović.

Dejan Jović ocenjuje da se i u slučaju poglavlja 23 i slučaj Šešelja radi manje o logičkim argumentima, a više o političkoj odluci. Prema njegovim rečima, sadašnja vlast u Hrvatskoj mnogo je manje sklona pružanju podrške Srbiji u njenom naporu na putu ka EU nego prethodna. "Dok je ona na vlasti mislim da Beograd može očekivati ozbiljne probleme iz Zagreba", smatra Jović.

Situaciju u koju želi da stavi Srbiju, Hrvatska je doživela i sama. Zbog spora oko Piranskog zaliva, Slovenija je na 10 meseci blokirala otvaranje poglavlja Hrvatske sa EU. Sličan primer je dugogodišnji spor koji Makedonija ima sa Grčkom zbog svog imena, što je, između ostalog, koči na putu ka EU.